У Зрењанину је синоћ, у Савременој галерији, свечано отворена изложба под називом „Мајстор стила српске архитектуре 20. века„, посвећена целокупном опусу архитекте Драгише Брашована (1887–1965), једне од кључних фигура српске архитектуре наведеног периода. Поставка, која ће бити доступна публици до 14. фебруара, доноси пажљиво одабран и хронолошки утемељен пресек стваралаштва аутора чија су дела трајно обележила архитектонски идентитет Новог Сада, Београда, Земуна — и управо Зрењанина, града у којем је започео свој професионални успон.
Брашован, творац комплекса Бановине у Новом Саду, зграде БИГЗ-а у Београду и Команде ратног ваздухопловства у Земуну, своју професионалну зрелост изградио је на темељима класичне традиције, али је највреднија остварења обликовао у снажном модернистичком изразу. Мање је познато да је управо у Зрењанину започео своју каријеру која ће га сврстати међу најзначајније и најпродуктивније српске архитекте прошлог века.
Зрењанин као почетак Брашованове архитектонске вертикале
По завршетку Првог светског рата, Брашован долази у тадашњи Велики Бечкерек, где ради као жупанијски службеник, градски архитекта и професор гимназије. У овом граду настају његова рана дела: вила др Золтана Перишића (данас не постоји), Соколски дом — јединствен у оквиру његовог опуса, кућа др Славка Жупанског, као и црква у Орловату. Реконструкцијом Српске задружне банке, као и низом пројеката који су уследили, Брашован уводи Зрењанин у модерну епоху, обликујући јасан и самосвестан урбани идентитет.
Аутор изложбе др Дарко Полић, архитекта, истиче да избор Зрењанина као места премијерног представљања није симболичан, већ суштински:
„Ово је прва изложба која целовито приказује опус Драгише Брашована, и није случајно што се одржава управо у Зрењанину, у години када град носи титулу Престонице културе Србије. Брашован је значајан и богат део свог стваралаштва започео овде, оставивши дела која су већ тада показала снагу његовог архитектонског израза и наговестила каријеру која ће се развијати узлазном путањом.“
Макете, оригинали и до сада неизлагана дела
Поставка први пут хронолошки прати Брашованово стваралаштво по фазама, са фокусом на кључне објекте и пројекте који су обележили његов професионални пут. Посебну пажњу привлаче нове макете комплекса Дунавске бановине у Новом Саду, цркве у Орловату и макета срушене виле Золтана Перишића — његове прве реализоване виле и претече бројних репрезентативних објеката које ће касније пројектовати, нарочито у Београду.
Поставка садржи и драгоцене предмете из збирке Галерије Матице српске, која баштини заоставштину Драгише Брашована. Међу њима се издваја једина потписана слика архитекте, „Савско пристаниште“, настала као део његове студије уређења Савског пристаништа — пројекта који, услед историјских околности, никада није реализован. Публика ће по први пут имати прилику да види и акварел салона родне куће у Вршцу, као и личне предмете из приватне заоставштине, који до сада нису били доступни јавности.
„Изложба има два јасно профилисана сегмента,“ наглашава Полић. „Један доноси општи, хронолошки преглед Брашовановог живота и рада, са личним предметима и документацијом, док је други усмерен на зрењанинске објекте — реализоване и нереализоване — са посебним освртом на пројекте који су обликовали архитектонску слику града.“
Изложбу прати недељни програм вођења и стручних предавања, о којима ће јавност бити благовремено обавештавана путем сајта „Меандри културе“.
За стручну јавност, изложба представља важан допринос систематизацији Брашовановог дела; за грађане и посетиоце града — прилику да сопствени урбани простор сагледају као полазиште једне од најзначајнијих архитектонских биографија српске модерне.
Пројекат је део званичног програма „Зрењанин – Престоница културе Србије 2025“, суфинансиран средствима Министарства културе Републике Србије и Града Зрењанина.
