Реч градоначелника – Потреба за новом врстом културног идентитета

Gradonacelnik 600x400 1

Отуда из Зрењанина, под поносном редном одредницом “први” или “прва”, свеједно, у времену остају записани – прва и најстарија позоришна сала у Србији и региону (из 1839. године – три деценије пре престоничког Народног позоришта), први и најстарији фотографски атеље на простору некадашње Југославије, који се бавио и уметничком фотографијом (из 1853. године), први музејски простор и легати посвећени спорту у неком од српских музеја, у овдашњем Народном музеју.

Из те прве барокне позоришне сале, настале, како урбане и све друге легенде приповедају, из љубави овдашњег богатог трговца према глумици из другог града, проистекло је век и нешто касније луткарско позориште, овенчано данас са више од 300 фестивалских награда широм наше земље и иностранства. У самом је врху таквих позоришта у Србији

Зрењанин је одавно и град музике, оркестара и хорова, који је још 1899. године имао филхармонију. Потврђен у планетарним размерама, квалитет хорова донео је 1987. године мешовитом хору “Јосиф Маринковић” титулу “Хор света”, а његовим солистима, тенорима Жељку Лучићу и Бели Мавраку, афирмацију на оперским сценама широм света.

Уметници су исписивали, осликавали, глумили или музицирали трајање овог града одвајкада, а Ђура Јакшић, Урош Предић, Константин Данил, Тивадар Вањек, Тодор Манојловић, Тоша Јовановић, Павле Угринов, Радивој и Угљеша Шајтинац, Перо Зубац, Исидора Жебељан само су неки од најистакнутијих стваралаца, потеклих из Зрењанина и његове околине. Славне сликаре наслеђују посленици Савремене галерије Уметничке колоније Ечка, који брину о фонду и збирци од скоро три хиљаде разноврсних уметничких дела, насталих у претходних седам деценија.

Истакнути део градске културе чини и вредна градитељска баштина, оличена у више импозантних здања у градском језгру и чињеници да је градитељски траг у Зрењанину, кроз изведене објекте и службу градског архитекте, оставио и Драгиша Брашован, један од пионира српске модерне архитектуре.

Уз установе и институције културе што датирају дуже од једног века (Народни музеј, позориште, филхармонија, библиотека), раме уз раме стоје и оне млађе, једнако агилне и препознатљиве у својим програмским садржајима и активностима – Историјски архив, Културни центар Зрењанина, Завод за заштиту споменика културе, Аматерско позориште “Мадач”, културно-уметничка друштва, оркестри, хорови… Поменути хорове истовремено значи и говорити о Зрењанину као граду који, у односу на број становника, има највише активних хорова у Србији, више од десет.

Традиција и богато наслеђе, када је о култури реч, на зрењанинској су страни. То јесте био наш снажан аргумент, али свакако не и једини у жељама и намерама да досегнемо до националне престонице културе. Сматрали смо да Зрењанин поседује све неопходне стваралачке, пројектне и просторне капацитете, оличене у низу установа и институција, за успешну реализацију програма националне престонице културе, и то ће нам бити путоказ у времену предстојећем, путоказ ком ћемо бити посвећени и тежити да га што успешније остваримо.

Симо Салапура
Градоначелник Зрењанина

Јавни позив за укључивање у званични програм пројекта “Зрењанин престоница културе Србије 2025.”

За потребе допуне званичног програма пројекта „Зрењанин – Престоница културе Србије 2025.”, Град Зрењанин расписао је јавни позив за предлагање пројеката, а који су у

Прочитај више

У сусрет Престоници културе и јавни позив за укључивање у званични програм пројекта

Припреме за реализацију пројекта „Зрењанин престоница културе Србије 2025.“ одвијају се предвиђеном динамиком, о чему су данас, на првој конференцији за новинаре, говорили градоначелник Зрењанина

Прочитај више
evropski-poslovi

У Зрењанину одржан семинар „Креативна Европа: Припрема пројеката у буџетском периоду 2021-2027“

Антена Култура Деска Креативна Европа Србија, Фонд „Европски послови“ АП Војводине, у сарадњи са колегама из Деска Креативна Европа Србија (Министарство културе Републике Србије) и

Прочитај више