Територију Града Зрењанина, у центру српског дела Баната, чине уже градско подручје Зрењанина и 22 насељена места. Административна територија града обухвата 1326 квадратних километара и по површини је највећа у Аутономној покрајини Војводини, а друга у Републици Србији. На територији Зрењанина, према последњем попису, живи 105.722 становника – 67.129 у граду и 38.593 у насељеним местима. Међу њима су најбројнији припадници српског, уз још двадесет других народа. У службеној употреби су четири језика: српски, мађарски, словачки, румунски. Посебно смо поносни на чињеницу да у граду никада није било сукоба на националној основи и поред свих искушења кроз која смо пролазили у протеклим деценијама.
Град се у континуитету развија скоро седам векова. Kао насеље под именом Бечкерек по први пут се у историјским списима помиње 1333. године. О пореклу тог имена постоје различита тумачења и објашњења, али је сигурно да га је град, уз одредницу “Велики” носио све до 1935. године, када постаје Петровград, по краљу Петру I Карађорђевићу. Данашње име добија 1946. године, по револуционару из Другог светског рата, народном хероју Жарку Зрењанину – Учи.
Носио је град незванично и четврто име, која можда највише интригира и голица машту – Нова Барселона. Тако су га назвали шпански досељеници из Каталоније који су тридесетих година 18. века стигли у Банат и делом се населили у Бечкереку. Нажалост, овдашња негостољубива клима и болести брзо су десетковали тај медитерански народ и о његовом присуству су сачувани тек незнатни трагови. Између осталих и једна географска карта Баната из 1740. године на којој је, на месту данашњег Зрењанина, јасно уписано – Нова Барселона.
Као и било који други град, може се и Зрењанин доживљавати на различите начине, препознавати по спорту, култури, градитељској баштини, природном окружењу… Неговање спортских вредности и олимпијске традиције, олимпијска и светска одличја и солидна спортска инфраструктура донели су Зрењанину признање „Европски град спорта 2021“, од стране Европске асоцијације престоница и градова спорта (ACES Europe), са седиштем у Бриселу. О богатству културе и наслеђу те врсте ће бити доста речи током реализације пројекта Зрењанин – престоница културе Србије 2025. Баш као и о градитељској баштини, барокном градском језгру и импозантним здањима које привлаче пажњу свих намерника и гостију, сведочећи о Зрењанину као важној одредници свих претходних и садашње државе.
Привредно-економски амбијент средине, у складу са изразито равничарским ресурсима, усмерен је ка пољопривредној производњи, прехрамбеној и прерађивачкој индустрији. На територији града је више од 100.000 хектара обрадивих површина. Први индустријски погон у граду, за производњу пива, отворен је још 1745. године. Заступљене су традиционално и метална, хемијска, текстилна индустрија, а у новим пословним зонама, формираним пре двадесетак година, место је нашао знатан број домаћих и страних „гринфилд“ инвестиција. Ка даљем развоју и ширењу зона усмерени су и основни правци економског развоја Зрењанина у времену које предстоји. Изградња аутопута Београд-Зрењанин-Нови Сад даје свему томе нову димензију и велике развојне могућности.
Природно окружење доноси граду можда и највише потенцијала, пре свега туристичких и излетничких. Зрењанин представља једно од најгушћих водених чворишта у Европи, где у кругу од само 30 километара протичу четири реке – Дунав, Тиса, Бегеј, Тамиш, каналска мрежа хидросистема Дунав-Тиса-Дунав, уз неколико мањих језера, и сви ти простори и њихова пошумљена околина нуде могућности за лов и риболов. На само 4 километра од центра града лоциран је шарански ревир “Чепел”, где се одржавају такмичења у риболову, а сличне могућности су и на језерима у центру града.
На 17 километара јужно од Зрењанина налази се и Специјални резерват природе I категорије „Царска бара“, остатак некадашњег плавног подручја дуж доњег тока реке Бегеј, са очуваним и разноврсним орографским и хидрографским ритским облицима и појавама.
Зрењанин је седиште Средњобанатског управног округа Републике Србије, град мултикултуралности, мултиконфесионалности и међунационалне толеранције. Асоцијације на њега су и град мостова, град „Дана пива“ и различитих других манифестација, град са значајним потенцијалима у областима конгресног и спортског туризма.
На раскршћу значајних копнених и водених путева, удаљен 50 километара од Новог Сада, 70 од Београда и 50 од границе са Европском унијом (Румунија), Зрењанин је данас отворен град, спреман за прихватање нових идеја, начина пословног размишљања или развоја нових технологија. Зрењанин је и град традиционалног гостопримства и прилика за пријатан боравак и одмор у свом окружењу.
Пронађите и откријте свој део Зрењанина. Можда баш у години када буде престоница културе Србије. Биће за такво откривање сасвим довољно разлога и могућности…
© 2024 | Град Зрењанин | Зрењанин Престоница културе Србије 2025 | Сва права задржана