Један од најпосећенијих двораца Војводине
Надомак Зрењанина, на мање од десет километара од центра града, налази се занимљив комплекс који свакако треба посетити и посветити му део слободног времена или неког туристичког аранжмана. У питању је дворац у класичном стилу, подигнут пре више од два века у насељу Ечка – 1820. године, а уз дворац атрактивно је и његово непосредно окружење, простран и негован парк са фонтаном и скулптурама, римокатоличка црква светог Јована Крститеља, кула-водоторањ на обали Бегеја и коњушница. Дворац је познат под именом “Каштел”, у потпуности је ревитализован и претворен у луксузни угоститељски објекат, те као такав нуди могућност и вишедневног боравка у питомом и изузетно смирујућем амбијенту. Одредиште је и бројних екскурзија, туристичких група, спортских екипа на припремама, а од пре пет година и центар атлетске манифестације “Улична трка Ечка”, која окупља више стотина домаћих и страних учесника и чија траса “покрива” све историјски важне топониме унутар тог насеља.
С обзиром на степен очуваности и одржавања, али и због занимљивих историјских чињеница и прича, као и гостију који су у њему боравили, “Каштел” је данас један од најлепших и најпосећенијих двораца Војводине.
ФОТО 1: Каштел Ечка – кула са пирамидалним кровом на улазу у дворац
Историјат имања Ечка и изградња дворца
На лицитацији у Бечу 1781. године ечански посед у срцу банатске равнице, у приобаљу Бегеја, купио је трговац стоком Лазар Лукач . Од тада почиње ново поглавље у историји Ечке којом је породица Лазар, уз њихове наследнике, владала пуних 160 година. Каштелом Ечка, од оснивања, до његове национализације након Другог светског рата 1945. године, управљале су четири грофовске породице: Лазар, Турн-Таксис, Орнонкур и Палавичини.
Лазар Лукач, Јерменин по пореклу, син имућног трговца, који је након очеве смрти наследио обимне трговачке послове, бавио се узгојем стоке и у то време снабдевао је царску војску месом. У Ечки се настанио непосредно по куповини имања, 1782. године, са супругом Сибилом Еделспахер и четворицом синова Јаношем, Агоштоном, Михаљем и Јозефом. Староседелачким породицама Срба и Румуна придодали су досељенике Словаке, па Бугаре и Немце. Ечка је брзо постала узорно имање, значајан произвођач житарица и стоке, а роба је бродовима – шајкама преко Бегеја, Тисе и Дунава завршавала у Пешти и Бечу.
Сматрајући да дотадашњи властелински дворац не одговара потребама и угледу ечанског имања, власник имања у том периоду Агоштон Лазар је 1816. године донео одлуку о подизању новог репрезентативног Каштела. У намери да дође до најбољих решења одлазио је неколико пута у Беч и тако обезбеђивао неопходне стручњаке за градњу која је трајала скоро четири године.
ФОТО 2: Фонтана са скултуром у бронзи, у парку дворца Каштел
Франц Лист, Естерхази, Фердинанд и Петар Карађорђевић
Дворац је завршен 1820. године, а на свечаном отварању 29. августа, око 300 званица из целе Јужне Угарске и Торонталске жупаније одушевио је, умећем на клавиру, деветогодишњи вундеркинд Франц Лист. Том догађају присуствовао је и чувени гроф Естерхази, тада један од најбогатијих властелина Угарске. У просторијама Каштела данас се налази реплика клавира са оригиналним деловима на ком је свирао Франц Лист давне 1820. године.
Свечаност је трајала три дана, од 27-29. августа. Била је то до тада невиђена светковина о којој се причало широм Угарске. Уређивао се сваки кутак села, дотеривале су се куће и чистила дворишта и улице, обликовали дрвореди и припремали славолуци. Главни кувар је за ту прилику доведен из Беча.
У каснијим деценијама, посебно између 1898. и 1901. године, чест гост Каштела и околних ловишта био је и Листов имењак, аустријски надвојвода Фердинанд, са супругом Софијом, али и Петар Први Карађорђевић, пре ступања на српски престо.
У Ечки се водио прави монденски живот, праћен баловима, надметањима у мачевању, стреличарству, лову. У парку дворца негована је надалеко чувена ергела, која је, на врхунцу моћи имања, бројала више од 150 грла. Важило је, у та времена, гесло да ко није присуствовао једном од балова у ечанском Каштелу, тај није био плаве крви…
ФОТО 3: Детаљ ентеријера дворца, са репликом клавира на ком је свирао Франц Лист (преузето са званичног сајта Каштела Ечка https://kastelecka.com)
Јединствен објекат у градитељском смислу
Дворац је приземна грађевина сложене основе са накнадно дограђеним крилом у облику латиничног слова „Л“. Првобитни објекат је измењен тако што је у пространом поткровљу простор прилагођен за становање. У средишњем делу дограђеног крила изграђена је кула са пирамидалним кровом, а у продужетку је приземни анекс са тремом. Трем се протеже дуж целог јужног крила, а носе га удвојени јонски стубови. Комплекс дворца у Ечки окружен је парком, а некада је чинио амбијенталну целину у којој је гроф Феликс Орнонкур, власник дворца и имања од 1870. године, поставио парковску скулптуру, фонтану и други парковски мобилијар. Некад помоћни објекти удаљени су од дворца, а данас се налазе изван комплекса. Иако значајно измењена како у ентеријеру тако и екстеријеру, зграда дворца у Ечки је у градитељском смислу јединствен објекат.
Уз сагласност Завода за заштиту споменика културе Зрењанин, дограђено је ново крило иза старог, које је омогућило боље функционисање хотела. Фонтана са скулптуром у средини смештена у парку испред дворца ревитализована је 2007. године. Оригинална скулптура од теракоте рестаурирана је и смештена унутар дворца, а на њеном месту постављена је реплика од бронзе. Пре неколико година додатно је уређен део парка, постављено савремено дечје игралиште, изграђен летњи роштиљ за потребе ресторана, а у делу некадашње коњушнице смештено је неколико понија.
ФОТО 4: Споменик Светом Хуберту, заштитнику ловаца, у парку дворца Каштел
Споменик културе који нуди нове садржаје
Имање на ком се налази дворац протеже се на чак 17 хектара, дужине је скоро 650 метара и допире до центра овог села. С обзиром да је тек један (мањи) део те површине уређен и доступан посетиоцима, на преосталом делу могуће је у будућности оформити најразличитије садржаје који би били у функцији туризма и одрживости овог простора. Ту инвентивност вероватно би требало препустити заинтересованим инвеститорима, али свакако у сарадњи са одговарајућим службама заштите и уређења оваквих површина, с обзиром да су Каштел и његова околина 2001. године проглашени за споменик културе. Излетнички и туристички потенцијал крије се и у простору између Каштела и обале Бегеја, којим доминира кула – водоторањ, која подсећа на средњовековна утврђења, а чија је функција била да снабдева имање водом.
ФОТО 5: Кула – водоторањ, на платоу између дворца и обале Бегеја
У амбијенту Каштела и његовог парка се седамдесет година (од 1956.) организује Уметничка колонија Ечка, у којој је учествовао велик број еминентних српских и југословенских сликара и уметника у другим дисциплинама, а фонд уметничких дела насталих током сазива колоније броји близу 3000 јединица. Парком доминирају велика бронзана фонтана, споменик Светом Хуберту, заштитнику ловаца, и скулптура “Жена” (Девојка са птицом), аутора Татјане Стефановић Зарин, из 1962. године.
ФОТО 6: Скулптура “Жена” (Девојка са птицом), аутора Татјане Стефановић Зарин, из 1962. године.
