Градитељска баштина, важан сегмент културног наслеђа
Важан сегмент културног наслеђа града свакако је и градитељска баштина, оличена у читавом низу вредних стилских објеката и палата. Старо градско језгро предњачи у томе, али су занимљиве зграде подизане и ван њега. Оне су данас темељно пописане, налазе се у регистру Завода за заштиту споменика културе и обухваћене су одређеним степеном заштите, као културна добра, споменици културе, просторне културно-историјске целине или се налазе под претходном заштитом.
На зградама су често, као специфични детаљи или украси, постављане слободностојеће фигуре, “чуваркуће” или маскарони, својеврсни “заштитници града”, његових кућа и становника. Главе ратника, лавова отворених чељусти, различитих фантазмагоричних приказа и митолошких ликова сведоче о исконским људским нагонима за заштитом од “виших” сила, али и о креативном учешћу градитеља у стварању онога што данас зовемо културним наслеђем или баштином, сваком доступним и видљивим.
Детаљ на фасади куће у Обилићевој улици
Кип Светог Ивана Непомука, заштитник мостова и градова на рекама
Дрвени кип Светог Ивана Непомука налазио се у ниши на јужном крилу Градске куће до 1947. године, када је уклоњен. Академски вајар Зоран Јездимировић (иначе и аутор реплике споменикa краљу Петру на Тргу слободе) урадио је нови кип у бронзи, који је постављен и освећен 16. маја 2008. године, на дан када римокатоличка црква слави овог свеца. Свети Иван (Јован, Јан) Непомук заштитник је стоне бискупске цркве Зрењанинске бискупије – Римокатоличке катедрале. За мученика је признат 1729. године, а нарочито се поштује у Чешкој, Немачкој, Мађарској, Словенији, Хрватској и Војводини.
Заштитник је мостова, заговорник против поплава и заштитник исповедне тајне и његови кипови налазе се у многим градовима подигнутим на обалама река. Чувена је статуа Непомука на Карловом мосту у Прагу, у Чешкој је он национални светац, а у Зрењанину се налази на месту близу некадашње реке, данас језера, одакле је граду често претила опасност. Ниша у коју је смештен Свети Иван Непомук саставни је део Жупанијске зграде – Градске куће, те је неминовно и део свих друштвено-политичких збивања под тим кровом. Отуд и уклањање кипа, у послератном вихору обрачунавања са претходном идеологијом, и његов повратак, у временима снажнијег приклањања вери, цркви, њеним симболима и светитељима.
Кип Светог Ивана Непомука, ниша на јужном крилу Жупанијске палате – Градске куће
Фигуре на фасади Палате финансија (музеја), ревносни градски “посматрачи”
Фасаду монументалне зграде Народног музеја, некадашње Палате финансија, украшавају четири слободностојеће фигуре – скулптуре, које симболично представљају науку, индустрију, земљорадњу и занатство, те посредно сведоче о развоју града крајем XIX века. Од 1893. године када је, по пројекту, архитекте Иштвана Киша, зграда подигнута, ове су фигуре својеврсни градски заштитници и посматрачи.
Заштитници свих занимања и људских делатности што их представљају, посматрачи варошког трга и свих историјских токова на њему, који су, истовремено, и токови самог града. Фигуре од вештачког камена су засебна уметничка дела, настала када и сама палата, и како истичу стручњаци, представљају јединствене архитектонске скулптуре на простору Војводине. Ето још једног доказа колико је у овдашњој варошкој градитељској баштини присутно сјајних детаља, вредних остварења, луцидних уметничких замисли и решења…
Скулптуре на фасади некадашње Палате финансија на Тргу слободе, данас Народни музеј Зрењанин
Фигуре атлета на Соколском дому, оличење спорта и фискултуре
Када је архитекта Драгиша Брашован, пионир српске модерне архитектуре, 1924. године градио Соколски дом у Великом Бечкереку, као круна на успешно изведен објекат постављене су две фигуре атлета, симбола соколства и фискултуре. Извео их је скулптор Пашко Вучетић. И ове су фигуре градски “посматрачи”, широког погледа ка реци, старим и новим деловима града, али и најбоља асоцијација на спортски Зрењанин, његову изузетну традицију и резултате. Соколски дом данас је Дом борилачких спортова, спортска кућа рвача, каратиста, џудиста и мачевалаца.
Соколски покрет у предратном Зрењанину, као и широм тадашње Краљевине Југославије, оличен у окупљању национално свесних омладинаца, доживео је процват средином двадесетих и тридесетих година прошлог века. Као масован спортски и фискултурни покрет, нарочито је био раширен по словенским земљама Аустроугарске монархије, а по ослобођењу у новофоромираној држави Срба, Хрвата и Словенаца. Главни принципи соколства били су свестраност, естетски и природни развој личности, добровољност и братство међу члановима.
Припадници покрета – соколи – истицали су масовно бављење спортом и гимнастиком као средство за промовисање колективног духа и телесне кондиције. Уз једноставне вежбе, фокусирали су се и на различите борбене дисциплине и базну атлетику. Соколски покрет карактерисао је и богат друштвени и културни живот, одржавана су едукативна предавања, концерти, театарске и луткарске приредбе, балови и забаве.
Фигуре атлета на згради Соколског дома, данас Дом борилачких спортова, Обала Соње Маринковић
Чуваркуће, специфични украси и декорација на фасадама
Иако овај назив највише и најчешће асоцира на истоимену лековиту биљку, појам “чуваркуће” има шире значење и, уопште, може се схватити као “нешто што штити кућу”, од урока, болести, грома, злих духова и слично. Осим поменуте биљке, може бити и посуда за чување првог јајета обојеног уочи Васкрса, стабло дрвета Тисе, али и маскарон (или маскерон) – специфичaн украс на фасадама грађевина, чији, каткад застрашујући облик, има управо тај задатак – да са кућног прага одагна све што не долази с добрим намерама. Накнадно је прилагођаван да постане искључиво декоративни елемент, било да је постављан изнад прозора, улазних врата, на угловима грађевина или неким другим деловима фасада, свеједно.
Тешко је на појединим зрењанинским фасадама докучити с каквом су намером овакви украси постављани, али посматрач може претпоставити да им је некадашњи домаћин наменио и улогу заштитника. Када мало детаљније осмотри поједине зграде, наилази на њима на заиста различите декоративне елементе. Већ је било речи о симболима сунца са људским обличјем на фасади и ентеријерима Градске куће. На истом здању су присутне и главе мушкараца и жена ратника, али и многи други детаљи, који указују да је приликом градње, посебно јавних објеката, томе придавана велика пажња.
Симбол сунца са људским обличјем, фасада Жупанијске палате – Градске куће
Док је градова и људи, биће и веровања и народне традиције. И у складу с тим и таквих елемената присутних у градитељству. Треба их посматрати као богатство и тако се према њима и опходити и чувати их.
