Зрењанин је ГРАД СПОРТА – средина која је исковала 26 олимпијских медаља
Када из једне мале средине потекне 17 спортских величина, који у свој град донесу 26 олимпијских медаља, када најстарије спортско друштво у њему бележи два века постојања, када клубови и појединци из овог места освајају титуле националних шампиона, када се његови грађани баве физичким активностима масовно и на различите начине, онда се о тој средини, у овом случају Зрењанину, може с правом говорити као о – граду спорта.
ПРВИ ЕВРОПСКИ ГРАД СПОРТА, У СРБИЈИ
Све што је наведено потврђено је и са високих европских дистанци – Зрењанин је 2021. године, као први у Србији, проглашен за “Европски град спорта”, који је то признање заслужио захваљујући богатој спортској традицији, високим спортским дометима, спортској масовности и организованости, организацији великих такмичења и значајним угагањима у спорт и спортску инфраструктуру.
Иницијатор овог признања, Европска асоцијација престоница и градова спорта (ACES Europe), са седиштем у Бриселу, истакла је да је Зрењанин добар пример спортске средине која следи све циљеве истакнуте и од стране ASEC Europe и која је развила узорну спортску политику са разноврсним садржајима, програмима и активностима.
ДОПРИНОС СВЕТСКОЈ ИСТОРИЈИ СПОРТА
Низ спортских занимљивости везује се за овај град, његове појединце и клубове. Неке од тих занимљивости нераздвојиви су део изузетне традиције и историје спорта, не само у Зрењанину већ и у знатно ширим оквирима. Овде је рођен др Ференц Кемењ, један од оснивача и покретача савремених Олимпијских игара, члан Организационог комитета првих игара у Атини 1896. године и близак сарадник Пјера де Кубертена, оснивача Међународног олимпијског комитета.
Град му се одужио подизањем спомен-бисте у Алеји великана у Карађорђевом парку, где су Кемењ и кошаркаш Вилмош Лоци нашли место из области спорта међу 15 знаменитих суграђана.
ШАМПИОНИ КОШАРКЕ ИЗ ПРОВИНЦИЈЕ
Лоци је први југословенски спортиста са одиграних стотину мечева у националном тиму, у било ком спорту. Као предводник екипе “Пролетера”, донео је Зрењанинцима титулу државног првака у кошарци, 1956. године. До данас је наш град, осим Београда, једини у Србији са освојеном шампионском титулом у спорту који је нашу земљу уздигао до светских висина.
У прилог овим чињеницама иде, свакако, и она да је прва петорка тог “Пролетера” у једном периоду била и петорка државне репрезентације, а чинили су је, уз Лоција, Лајош Енглер, Милутин Миња, Љубомир Катић и Душан Радојчић. Заједно су забележили чак 255 наступа у државној репрезентацији…
ОД ЗРЕЊАНИНА ДО ТОКИЈА
Блистава спортска историја града наставља се кроз 1964. годину и Олимпијске игре у далеком Токију. Зрењанински рвач Бранислав Симић освојио је златну медаљу, као прву најсјајнију медаљу за Југославију у неком од индивидуалних спортова. Симић, који ове године слави деведесети рођендан, вратио се са медаљом и са наредних Игара, у Мексику, и са том бронзом донео у Зрењанин и – половину југословенске заставе.
Као барјактар националног тима на отварању Олимпијских игара, поделио је државни знамен са “златном” пливачицом Ђурђа Бједов, а Симићева половина тробојке са петокраком данас је вредан експонат спортског легата Народног музеја у Зрењанину.
ОЛИМПИЈСКЕ ТИТУЛЕ И ТИТУЛЕ ВЕКА
У том је периоду још један појединац, у племенитој борилачкој вештини – боксу, исписивао истакнуте странице спортске историје града и наше земље. Звонимир Звонко Вујин једини је наш боксер са освојене две олимпијске медаље, а током спортске каријере никада није напуштао матични Боксерски клуб “Банат”. Наравно, зрењанински. У Зрењанину је целу каријеру уписао и Милорад Станулов, освајач две олимпијске медаље и веслач века у Србији.
КУЛТУРА СПОРТСКЕ АРХИТЕКТУРЕ
Низали су се спортски успеси града на Бегеју, а из Зрењанина су често одлазиле и вести о другим активностима и пројектима који су пратили спорт и доприносили његовој експанзији. Прва наменска спортска дворана у нашој земљи и некадашњој Југославији, подигнута је управо овде, 1961. године – хала спортова “Звонимир – Звонко Вујин”, некада позната и као “Медисон”, прави је храм зрењанинског спорта.
Први меч у њој одржан је 4. марта 1962. године, када су боксери “Баната” дочекали београдски “Раднички” и славили резултатом 12:8. Захваљујући управо боксерима и њиховој популарности, хала је названа “Медисон”, по чувеном њујоршком Медисон Сквер Гардену, где су се у то време одржавали највећи светски боксерски мечеви.
У Зрењанину је и рукометна репрезентација Југославије одиграла прву утакмицу у затвореном простору – 26. јануара 1963. године савладана је репрезентација Норвешке, убедљивим резултатом 21:7. Девет година касније, Одбојкашки клуб “ГИК – Банат” из Клека освојио је титулу шампиона Југославије, а сви играчи били су из села надомак Зрењанина са 1950 становника. Из Клека једино није био тренер Лазар Гроздановић.
ГЕНЕРАЦИЈЕ ОДБОЈКАША И ОДБОЈКАШИЦА ИЗ ЗРЕЊАНИНА И ЧУВЕНОГ ОЛИМПИЈСКОГ СЕЛА
Одбојкашки спорт донео је граду блиставе трофеје и сјајну промоцију. Зрењанинске одбојкашице и одбојкаши су освајачи највећег броја олимпијских медаља – седам. По две су понели Никола Грбић, Владимир Грбић и Маја Огњеновић, једну Јована Бракочевић… Одбојкаши су само део богате и успешне спортске породице, коју данас, под кровом Спортског савеза града Зрењанина, чини скоро 200 клубова, удружења и савеза.
ЗРЕЊАНИНСКИ СПОРТСКИ КЛУБОВИ СТАРИЈИ ОД ЈЕДНОГ ВЕКА
Шест клубова и 13 спортских грана имају традицију дужу од једног века, а некима је година оснивања и саставни део имена: Стрељачка дружина “Бечкерек 1825”, Веслачки клуб “Бегеј 1883”, Тениски клуб “Галеб 1890”, Мачевалачки клуб “Омладинац” (основан 1890. године), Рвачки клуб “Пролетер” (1919. године), Фудбалски клуб “Борац” (1921. године).
Најуспешнији колектив у граду је Рвачки клуб “Пролетер”, са освојених чак 20 титула државног првака у екипној конкуренцији и четири олимпијске медаље његових чланова, Бранислава Симића, Давора Штефанека и Зураба Датунашвилија. Уз рваче, Зрењанин је имао државне прваке у још седам екипних спортова: кошарци, рукомету, одбојци, мачевању (мушке екипе), стоном тенису (мушке екипе), каратеу (женске екипе) и џудоу (мушке екипе).
ЗАСЛУЖНО МЕСТО У ГОДИНИ ПРЕСТОНИЦЕ КУЛТУРЕ
Континуитет настављају, како и доликује, најмлађи, наследници спортских легенди, чувари традиције и неговатељи културе спортског сећања. Неуморни тренинзи у објектима солидне спортске инфраструктуре и оно што, у овом случају, највише нагиње култури – физичка култура, оличени су и у податку да је Зрењанин, као једини град у Покрајини, три пута био домаћин СОШОВ – Спортске олимпијаде школске омладине Војводине, 1974, 1986. и 2022. године.
У години у којој је град на Бегеју Национална престоница културе, и сегмент спорта наћи ће своје место међу одабраним програмима. Зрењанин је први град у Србији који је део свог Народног музеја посветио спортској традицији, достигнућима и легатима истакнутих спортиста и спортских радника, са више од 6.000 експоната, а “Соба спорта” ће у години културе заузети нов простор и добити још истакнутију поставку…
