Свечана сала Градске куће сматра се једном од најлепших барокних сала у Србији. Некада намењена одржавању жупанијских седница, данас седница Скупштине града, сала је, у време реконструкције зграде, добила ново рухо од штукатура, а на прозорима су постављена стакла у мозаику – витражи. Гипсане радове извео је признати бечкеречки уметник Јозеф Гојгнер (1837-1887), градски сликар, који је заслужан и за декорацију Римокатоличке катедрале и Гимназијске (Пијаристичке) цркве у Зрењанину, као и Католичке и Румунске православне цркве у Ечки.
Немац пореклом и рођен у Кицбилу (Тирол, Аустрија), Гојгнер се, према доступним подацима, 1861. године доселио у Бечкерек и осликао потом више од 20 цркава широм Баната – и римокатоличких и православних. Краће време студирао је сликарство на академијама у Бечу, Минхену и Пешти, где ступа у атеље познатог декоративног сликара Хенрика Лемана (1814-1882). Први посао у Банату, на сликању декорације у цркви добија од римокатоличке црквене општине у Вршцу. Од 1866. године ради као “градски сликар” и у нашем граду заснива породицу, бавећи се и позоришним сликарством – израђује кулисе за представе, портретисањем, обуком шегрта… Године 1871. купује и кућу у граду и у њој отвара атеље. Бавио се и фотографијом, а био је активан и у овдашњем шаховском удружењу.
Анђели
Сводови таванице Барокне сале украшени су Гојгнеровим фигурама анђела, а под таваницом, у самој сали, налази се мала галерија с балустрадом. Садашњи изглед сале датира из 1902. године, након пожара који је захватио врх зграде када се урушила купола и проузроковала приличну штету. У овом репрезентативном свечаном простору одржавају се не само скупштинска заседања и политички скупови, већ и програми уметничког карактера, концерти и балови, књижевне промоције, научна предавања, ликовне изложбе и слично. Музички догађаји су специфични и остављају посебан утисак, јер је сала веома акустична.
Овај изузетно атрактиван простор највише привлачи пажњу музичара који у њему желе да сниме видео-спотове за своје композиције, а нису ретки ни садржаји који се у сали снимају за потребе телевизијског или филмског емитовања.
У Жупанијској палати, у последњој години живота, Гојгнер оставља посебан уметнички “потпис” и као такав, уз градитеље зграде и аутора витража, бива трајно упамћен као један од петорице најзаслужнијих за изглед, функционалност и уметнички ентеријер најпознатијег градског здања.
Посебну пажњу знатижељника у овом амбијенту привлаче четири фигуре анђела, који сериозно, али дечје невино, седећи у нишама унутар сводова на балконској огради, посматрају простор под собом, а и усмерени су заштитнички једни ка другима.
Декорација зрењанинске катедрале
Осим радова унутар Жупанијске палате, међу најзначајнија Гојгнерова дела у самом граду и околини сврставају се фреске које је урадио у две римокатоличке цркве – Светог Ивана Непомука у Зрењанину и Светог Јована Крститеља у Ечки, поред дворца Каштел.
Римокатоличка катедрала, данас маркантно здање на централном градском тргу, грађена је у периоду 1864-1868. године, на месту раније, мање цркве, која је срушена услед слегања темеља. За осликавање зидова композицијама великих димензија ангажован је управо Јозеф Гојгнер, 1885. године. Инспирисан библијским мотивима, са тематиком из старог и новог завета, и узорима француског илустратора и графичара Густава Дореа, Гојгнер у катедрали осликава копије “Исуса пред Пилатом” Мункачи Михаља и “Тајну вечеру” Леонарда да Винчија.
Рестаурација слика на унутрашњим зидовима цркве обављена је 1984. године. Храм поседује и оргуље из 1907. године, направљене у радионици Вегенштајн Липота у Темишвару.
Великобечкеречка жупна црква, после Првог светског рата, постаје главни храм (протокатедрала) 1923. године када је утемељена банатска апостолска администрација. Папа Јован Павле II, својом булом из 1996. године, дотадашњу апостолску администрацију подиже на ранг бискупије, а главна црква овог региона постаје Катедрала.
Декорација католичке цркве у Ечки
Док је осликавао католичку цркву Светог Јована Крститеља у Ечки (подигнуту 1864. године), Гојгнер је становао управо у суседном дворцу “Каштел”, заједно са аустријским сликарем Адолфом Ван дер Венеом, који је у истој цркви насликао три велике слике на платну. Гојгнерови радови, међутим, највећим делом нису сачувани, јер су 1928. године, приликом обнове цркве, покривени новим сликама без веће вредности. Сада је од Гојгнерових радова сачуван само један део сликаних бордура и две таванице (сакристија и капела оснивача) са сликаним имитацијама штуко декора. Ова црква значајна је, између осталог, и што се у њој налази крипта у којој су сахрањени чланови породице Лазар – родоначелници имања Ечка и дворца Каштел – и њихови наследници.
Гојгнер је у Ечки осликавао и тамошњу румунску православну цркву, у центру села, али ни ти радови нису сачувани. Ван Зрењанина, уметник је урадио декорацију цркве Светог Арханђела Михаила у Карлову (данас Ново Милошево), где су сцене из Старог и Новог завета такође копиране по графичким листовима Густава Дореа. Поједине римокатоличке цркве у којима су се такође налазили његови радови више не постоје, као што је случај у Сечњу и Равном Тополовцу.
Дуга и богата традиција црквеног сликарства
Гојгнер је један од истакнутих представника црквеног сликарства, које у Зрењанину има дугу и богату традицију и бројне и вредне сачуване радове, и у православним и у католичким храмовима и капелама. У самом граду и богомољама у насељеним местима – сеоским срединама могу се видети маестрални радови Уроша Предића (о ком је већ било речи у овом серијалу текстова), потом представника сликарске породице Поповић (Теодор, Димитрије, Георгије), која је радила широм Баната и обележила сликарство у том пределу на прелазу из 18. у 19. век, затим Стеван и Никола Алексић, Арсеније Теодоровић, Александар Секулић, Васа Поморишац. Неки од радова ових уметника заступљени су и у вредној збирци ликовне уметности Народног музеја у Зрењанину, а између осталих и Аутопортрет са портретом жене, Јозефа Гојгнера. У питању је један од два његова аутопортрета, а овај је посебно занимљив јер на њему он слика своју супругу, те су на слици присутна два портрета. Тако је сведочанство о овом специфичном градском сликару доступно и посетиоцима Народног музеја.
