Изложба о урбаној регенерацији доноси конкретне идеје за оживљавање приобаља, индустријског наслеђа и јавних простора – у корист грађана и будућности града
У Изложбеном салону Културног центра Зрењанина, 29. јануара, свечано је отворена изложба „Зрењанин – Престоница културе Србије 2025: Урбана регенерација“, која представља резултат вишесеместралног педагошког, истраживачког и дизајнерског процеса реализованог у сарадњи Архитектонског факултета Универзитета у Београду и града Зрењанина.
Изложба обједињује студентске радове настале током школске 2024/2025. године на Одсеку за урбанизам, у оквиру шест предмета – од основних интегрисаних академских студија до мастер програма из области Интегралног урбанизма, Савремених урбанистичких концепата и Методологије урбаног дизајна. Кроз различите нивое студија, студенти су се бавили темом урбане регенерације као стратешког и културног оквира развоја града, са јасним фокусом на практичне бенефите за Зрењанин.
Нове идеје за повезанији и привлачнији град
Студенти су радили на више стратешких локација: приобаљу језера и реке Бегеј, регенерацији напуштеног индустријског наслеђа, простору „моста на сувом“, потезу између Ђинђићевог и Житног трга, као и концепту нове железничке станице у насељу Багљаш.
Предложена решења доносе конкретне користи: унапређење квалитета јавних простора, бољу повезаност различитих делова града, активирање запуштених зона, развој културних и креативних садржаја, као и подстицај одрживој мобилности и зеленим инфраструктурама. Посебну вредност представља студентски рад који је освојио прву награду на 34. Међународном салону урбанизма, а који обрађује визију трансформације комплекса зрењанинске Старе пиваре и приобаља уз њу – простора са потенцијалом да постане нови културни и друштвени центар града.
Млади као покретачи визије будућег Зрењанина
Проф. др Александра Ђукић истакла је да урбанизам као дисциплина почиње визијом, али да управо младе генерације могу понудити најсвежији и најхрабрији поглед на будућност града:
„Урбанизам почиње визијом која се увек прави у односу на тренутак у ком живимо и потребе које осећамо. Када визију обликују студенти, добијамо другачији, млађи дискурс који нас пита – да ли смо нешто превидели, да ли постоји алтернатива коју нисмо сагледали? Ова изложба је дивна бајка саткана од више прича које показују могуће путеве будућности и нуде другачију перспективу живота у граду.“
Радови су концептуално подељени у пет целина – од дугорочних визија развоја Зрењанина у наредних 50 година, преко примене креативних и аналитичких метода (Суперхерој метода, brainwriting, SWOT анализа), до разраде конкретних програма и финалних урбанистичко-архитектонских решења.
Престоница културе као подстрек трајним променама
Др Дарко Полић нагласио је значај изложбе у контексту титуле Престонице културе Србије:
„Пројекат Престонице културе показао је да Зрењанин има реалне ресурсе, капацитете и квалитете који су систематизовани у књизи пријаве и преточени у конкретне програме. Ова изложба је пример како се та енергија преноси и у академски простор, али и како се стручњаци и амбасадори града, који данас живе ван Зрењанина, враћају и доприносе његовом развоју.“
Изложба представља платформу за дијалог између академске заједнице, стручњака и грађана, подсећајући да је урбана регенерација дугорочан, али неопходан процес који подразумева визију, знање и заједничку одговорност.
Проф. Ђукић позвала је све Зрењанинце да посете изложбу и укључе се у промишљање будућности свог града:
„Мислим да би сваки Зрењанинац требало да дође, да се инспирише и да се запита можемо ли нешто да побољшамо – да покушамо да свеже идеје постану део нашег размишљања и наше културе односа према јавном простору и сопственом граду.“
О ауторима и реализацији
Аутори изложбе су чланови ауторског тима Архитектонског факултета Универзитета у Београду: др Александра Ђукић, редовни професор, др Ева Ваништа Лазаревић, редовни професор, др Јелена Брајковић, научни сарадник, Никола Митровић, истраживач-сарадник, као и истраживачи-приправници Емилија Јовић и Јована Стефановић.
Приликом израде радова коришћене су различите технике – од ручних цртежа, скица и дијаграма, преко техничког цртања и 3D моделовања, до дигиталне обраде и презентације пројеката.
Изложба је отворена за јавност до 24. фебруара 2026. године, сваког дана од 8 до 20 часова у Изложбеном салону Културног центра Зрењанина.
