Од некадашњег вашаришта до зелене и спортске оазе надомак градског језгра
Карађорђев парк у Зрењанину, на истоименом тргу, оформљен је у данашњем облику пре седамдесет година, тачније 1954. године. Некадашње вашариште, место на ком се су неколико пута годишње одржавали сточни сајмови, претворено је, тако, у пријатну зелену оазу надомак градског језгра, коју Зрењанинци радо посећују. Веза овог парка и културе града огледа се највише у томе што основу парка чини јединствена Алеја великана, са спомен-бистама 15 заслужних грађана и спомеником палим борцима у Другом светском рату. Парк у облику троугла заузима површину од близу 50 хиљада квадратних метара. Након формирања добио је званичан назив Омладински парк, који, међутим, никада није заживео. На ободу ове зелене површине подигнута су и три највећа градска спортска објекта: Градски стадион, стара и нова хала спортова, парк опасује и модерна трим-стаза, те тако Карађорђев парк представља и специфичан спортски комплекс, у ком је истовремено могућ боравак и тренинг више спортских екипа – фудбалера, атлетичара, кошаркаша, рукометаша, одбојкаша, боксера, стонотенисера…
Идеја о формирању парка и споменик жртвама фашистичког терора
Вашариште је у не тако давној прошлости било својеврсно острво, окружено рукавцима Бегеја (тзв. “Турски Бегеј”) и до њега се могло само преко два моста – једног на углу данашњих улица Светог Рафаила Банатског (донедавно Љубљанске) и Таковске, другог на потезу Немањине улице. С обзиром да је било оивичено дрворедима багрема и киселог дрвета, јавила се идеја да би се Вашариште могло уредити као парк. По завршетку рата прво је у централном делу тог простора подигнут споменик жртвама фашистичког терора, аутора Александра Солодова, пореклом Руса. На том месту првобитно су сахрањени посмртни остаци 200 жртава, међу којима и народних хероја Жарка Туринског, Жарка Зрењанина и Коче Коларова. Споменик је откривен 4. августа 1946. године. Током наредних осам година постепено се око споменика плански формирао парк, кроз нове засаде и трасирање стаза, а парк је ограђен бодљикавом живом оградом и у њега се улазило кроз капије. Касније је ограда уклоњена и парк је добио облик и форму, препознатљиве до данас.
Алеја великана, прича о истакнутим актерима градске историје
Основу парка чини широко шеталиште, у чијем је средишту управо поменути споменик, који пешачка стаза у потпуности окружује. Познати зрењанински педагог, спортски тренер, публициста и промотер зрењанинског културног наслеђа Борис Павлов (1923-2002) предложио је градским властима да се шеталиште уреди и оплемени постављањем попрсја, бисти посвећених знаменитим личностима који су рођењем, или стваралаштвом, повезани са нашим градом. Идеја је безрезервно прихваћена и крајем шездесетих и током прве половине седамдесетих година откривено је 12 спомен-обележја, постављених у правилном низу с обе стране, на травњаку непосредно уз централну стазу. Рођена је тако Алеја великана, споменички комплекс који на једном месту приповеда својеврсну градску историју, оличену у неким од њених најистакнутијих актера и стваралаца.
Књижевници, лекари, научници, сликари…
У нашем граду и његовој околини рођени су или провели део живота Урош Предић (1875-1953), академски сликар, Павле Аршинов (1895-1935), научник и привредник, Нестор Димитријевић (1782-1856), велики просветни добротвор, Тивадар Вањек (1910-1981), сликар, оснивач Уметничке сликарске колоније у Ечки, Михајло Пупин (1858-1930), светски познат физичар и проналазач, Др Васа Савић (1893-1939), лекар фтизиолог, Анталфи Жирош Деже (1885-1945), композитор, Др Ференц Кемењ (1860-1944), секретар Организационог одбора првих савремених Олимпијских игара, Александар Сандић (1830-1908), књижевник и лични секретар Вука Стефановића Караџића, Тоша Јовановић (1845-1893), глумац, Константин Данил (1789-1873), један од највећих српских сликара XIX века, Густав Лаука (1818-1907), новинар и уредник првог градског листа на мађарском језику “Торонтал”. Њихове су бисте красиле парк пре паузе дуже од двадесет година, током које нису постављани нови споменици. Повремено су се, нажалост, дешавале и крађе и оштећења појединих попрсја, али се некако увек налазило начина и могућности да буду обновљене или, чак, поново изливене и постављене.
Три нове бисте, при крају прошлог и у првим годинама новог века
После низа година, Алеја великана је проширена 1997. године, постављањем бисте професора, књижевника, преводиоца и лингвисте др Раду Флора (1922-1995). Две последње бисте откривене су исте године, 2004, када су места међу истакнутим суграђанима заслужили Вилмош Лоци (1925-1991), кошаркаш, први наш спортиста са одиграних 100 мечева за државни тим у било ком спорту и Слободан Бурсаћ (1941-1993), музички педагог и диригент Омладинског хора “Јосиф Маринковић”, овенчаног титулом “Хор света” у велшком граду Ланголену, 1987. године.
И да закључимо – међу 15 заслужних грађана, личности које су се изузетно истакле у делатностима којима су се бавили, више од половине, осморица њих, заслуге су стекли радећи и стварајући у области културе. Међу њима су сликари, књижевници, по један композитор, глумац, диригент. Јасно је и на основу ових чињеница колико је култура оставила трага у развоју града, али и колико су великани оставили трага у култури.
Идеје, иницијативе, планови…
Споменик жртвама фашистичког терора, годинама некако скрајнут и недовољно одржаван, 2021. године је у потпуности обновљен и уређен, заједно са околним простором и зеленим површинама. Почела је и планска реконструкција и подмлађивање целог парка. Прошле године (2024.) је у парку постављена кружна трим-стаза са тартан подлогом, дужине 750 метара. Истовремено су извођени и радови на реконструкцији Градског стадиона. Спортска хала “Кристална дворана” део је Карађорђевог парка од 2009. године, а њена претходница, најстарија наменска спортска дворана у некадашњој Југославији, из 1962. године, од 2021. године с поносом носи име прослављеног зрењанинског спортисте и јединог нашег боксера са освојене две олимпијске медаље, Звонимира Звонка Вујина.
И управо због тог аутентичног спортског миљеа и печата, импресивне традиције, као и чињенице да два зрењанинска великана, две заслужне личности, потичу из сфере спорта, провејавају и неке нове идеје, иницијативе и планови за даље уређење Карађорђевог парка. Можда кроз неку посебну Алеју спортиста, као додатак Алеји великана, или нове садржаје унутар спортског комплекса, замену дотрајалих бетонских бехатон стазама уз прилазе до самих биста, зашто да не можда и неке мање водене површине, језерца или фонтане… Машти на вољу, у сваком случају и овакав парк, а посебно Алеја великана, нешто су чиме се Зрењанин може подичити и што може сврстати, између осталог, и међу важне културне одреднице града.
