Титула Престонице културе Србије никада није била замишљена као једногодишњи спектакл који се гаси с последњим тоновима завршних програма. Кандидатура „Меандри града – Токови културе“ од почетка је почивала на уверењу да оно што титула доноси мора остати видљиво и трајно и после њеног званичног истека – у простору, у програмима установа и у начину на који град прича о себи.
Овај сајт је један од тих трагова. Покренут као централно место информисања о програму Престонице културе, meandrikulture.rs наставља да живи као дигитални архив и активна платформа: прати рад зрењанинских установа културе, најављује изложбе, фестивале и манифестације и бележи свакодневни пулс градског културног живота. У секцији Вести сајт ће и убудуће пратити напредовање и завршетак инфраструктурних радова покренутих у години титуле, тако да ови пројекти остају видљиви и после формалног окончања титуларне године.
Најуочљивија и најтрајнија промена огледа се у улагањима у уређење објеката и простора. Кроз пројекат Престонице културе, у протекле две године, у инфраструктурне пројекте културе уложена су средстава Града, Министарства културе и Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.
Народно позориште „Тоша Јовановић“ – јединствено по томе што чува најстарију позоришну салу у Србији, у непрекидном раду од 1839. године – пролази кроз обнову фасаде и Велике сцене. Радови обухватају и потпуну замену сценске механике, а обновљена сцена требало би да засија већ у октобру, када Зрењанин постаје домаћин Фестивала професионалних позоришта Војводине.
Слична судбина задесила је и некадашњу зграду Српске задружне банке, коју је 1920. реконструисао наш чувени архитекта Драгиша Брашован. Овај споменик културе од великог значаја, заблистао је након радова који су обухватали уређење крова, фасаде и обе репрезентативне сале у приземљу. После вишегодишње фазне обнове, скоро у потпуности су приведени намени и ускоро ће бити отворени за нову намену културе за изложбене и концертне садржаје. У ентеријеру посебну пажњу привлачи рестаурирана зидна слика „Богатство Југославије“ руског сликара Александра Лажечникова.
Паралелно се одвијају и улагања у јавне просторе: на Тргу др Зорана Ђинђића предвиђени су радови на уређењу партера и мобилијара, потписан је уговор о обнови спомен-куће др Славка Жупанског, будућег депаданса Народног музеја, а салетла у Шећеранском парку, отворена још у јуну 2025. године, већ функционише као нова отворена сцена и корак ка почетку децентрализације културних садржаја изван центра града и постојећих институција.
У Културном центру Зрењанина ускоро започиње адаптација простора за Студио за развој креативних индустрија „Locus“ – простора који треба да прерасте у носиоца креативне економије града: место које повезује културу, иновације и локалну заједницу онако како то замишљају савремени концепти паметних градова. За рад студија су већ набављена два клавира и пратећа опрема. Реконструисан је кров установе, започето је уређење отвореног амфитеатра, планирају се радови на енергетској ефикасности зграде, заменом прозора и стаклених површина.
Установе културе добиле су и нове просторе намењене најмлађој публици – попут Кутка за децу и младе у Народном музеју Зрењанин, отвореног у јануару 2026. године, опремљеног савременим мобилијаром и прилагођеног особама са инвалидитетом.
Година титуле донела је установама културе и конкретна, мерљива признања. Народни музеј Зрењанин је 2025. годину обележио као једну од најуспешнијих, освојивши награду „Михаило Валтровић“ Музејског друштва Србије за најбољи музеј у претходној години, као и Награду града Зрењанина. Изложба „Неоренесансни дух Медитерана у Банату“ остала је један од истакнутих пројеката те године, овенчана посебном наградом ICOM-а Србија.
Народно позориште „Тоша Јовановић“, носилац пројекта „Позоришна престоница Србије“, потврдило је статус изузетне луткарске и драмске сцене – представе настале у оквиру пројекта освојиле су чак 14 награда на домаћим и међународним фестивалима.
Многе манифестације осмишљене или ојачане у години титуле нису се завршиле са истеком титуларне године. Циклус „Шетње кроз наслеђе“ наставио се и у 2026. години због великог интересовања грађана и туриста, Дечји кутак и VR приказ атељеа Уроша Предића настављају да се користе као део редовних активности Музеја, а фестивали попут ЗРОК феста, Стриполиса и Анимаполиса и даље су део редовног годишњег календара установа културе – само сада са проширеним капацитетима и видљивошћу коју је донела титула.
Искуство Зрењанина прати се и ван граница града – у медијским извештајима, стручним скуповима о културном менаџменту и упоредним анализама с претходним носиоцима сличних титула. Оно што остаје као најважнија поука јесте да титула Престонице културе није циљ сам по себи, већ полазна тачка: годину дана видљивости и улагања треба претворити у трајну навику – да установе, простори и програми, али и сам град, настављају да расту и развијау се и после последњих „престоничких“ аплауза.