У Савременој галерији Зрењанин од 27. августа 2025. године отворена је изложба „Утопије колективности“, која представља радове настале током јубиларног 70. сазива Уметничке колоније Ечка.

Једна од најстаријих и најзначајнијих ликовних колонија у Србији обележава седам деценија постојања окупљањем уметника из Србије, Данске, Северне Македоније и Немачке. На позив селектора Рене Редле и Владана Јеремића, у Ечки су од 22. до 28. августа боравили уметници Ален Алигрудић, Христина Иваноска, уметнички колектив КУРС (Мирјана Радовановић и Милош Милетић), Александра Мириманов и Јане Чаловски.

Током резиденцијалног боравка, учесници су се у својим радовима фокусирали на локално знање и друштвено-еколошке контексте Зрењанина и његове околине. Резултати њиховог заједничког рада представљени су у оквиру групне изложбе у Савременој галерији Зрењанин, а радови ће након завршетка поставке постати део колекције галерије.

Пројекат је осмишљен као простор за непосредну размену искустава међу уметницима, припремне разговоре и сарадњу са локалном заједницом, што је резултирало аутентичним уметничким изразима који одражавају теме заједништва и простора.

Селектори и кустоси изложбе: Рена Редле и Владан Јеремић
Организација: Славица Жарковић
Трајање изложбе: до 15. октобра 2025.

Улаз је бесплатан.

Изложба је део званичног програма „Зрењанин – Престоница културе Србије 2025“, суфинансирана из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.

У најстаријој позоришној сали у Србији, у граду који негује непрекинут позоришни живот од 1839. године, реализује се програм „Позоришна престоница Србије“, који обухвата драмску и луткарску сцену, као и бројне фестивале и изложбе посвећене сценској уметности.

На Луткарској сцени Народног позоришта „Тоша Јовановић“ изводи се представа инспирисана романима Војислава Воје Деспотова – „Петровградска прашина“ и „Андраци, Јепури и остала најважнија чудовишта Петровграда и средњег Баната“. Ово сценско остварење, настало кроз колективни ауторски процес, прожима поезију, хумор и маштовите светове препознатљиве за Деспотовљево стваралаштво.

Играју:
Наташа Милишић, Снежана Попов, Марија Пантин, Кристиан Кардош, Предраг Грујић

Концепт и идеје:
Никола Завишић, Благовеста Василева, Наташа Милишић, Снежана Попов, Марија Пантин, Кристиан Кардош, Предраг Грујић

Режија, драматургија и дизајн светла: Никола Завишић
Дизајн сцене, костима и објеката за игру: Благовеста Василева
Додатне текстуалне интервенције: Н. З., Б. В., Н. М., С. П., М. П., К. К., П. Г.
Музика, студијско снимање и дизајн звука: Горан Симоноски
Видео монтажа уживо: Бојан Каприш, Јелена Пантелић
Дизајн светла: Роберт Лацко
Тон мајстор: Владимир Луцић
Дизајн плаката и програма: Драган Милеуснић, Жељко Сердаревић

Цена улазнице по ценовнику НП „Тоша Јовановић“: https://www.tosajovanovic.org.rs/repertoar-pozorista/

Представа је реализована као део званичног програма „Зрењанин – Престоница културе Србије 2025“, суфинансирана из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.

У најстаријој позоришној сали у Србији, у граду који континуирано негује позоришни живот од 1839. године, реализује се програм „Позоришна престоница Србије“ – кроз драмску и луткарску сцену, фестивале и изложбе који афирмишу богатство сценске уметности.

У оквиру овог програма, на сцену Народног позоришта „Тоша Јовановић“ постављена је представа „Ја, Тодор“, која доноси поетски и интиман портрет књижевника Тодора Манојловића, једне од најзначајнијих личности културне историје Бечкерека. У тексту Ане Ђорђевић и режији Јане Маричић, глумац Драган Ђорђевић оживљава песника, драмског писца, есејисту и љубитеља позоришта, у осврту на његове позне године проведене у родном граду.
Представа приказује период када Манојловић, окружен младим зрењанинским песницима – од Радивоја Шајтинца до Војислава Деспотова – наставља да инспирише нове генерације, док у себи сабира сећања и дијалоге са савременицима као што су Сава Шумановић и Станислав Винавер.

Ауторка текста: Ана Ђорђевић
Редитељка: Јана Маричић
Костимографкиња: Биљана Гргур
Сценограф: Милан Нешковић
Композитор: Божидар Обрадиновић
Сценски покрет: Игор Грекса

Улоге:
Драган Ђорђевић, Сања Радишић, Милош Лазић, Ања Катић, Јован Станковић
Инспицијенткиња: Јелена Истрат

Суфлерка: Ивана Титин
Сценска техника:
Шеф сцене: Срђан Векецки
Декоратери: Филип Алексић, Даниел Кашлик, Александар Дошен, Огњен Пејачки
Реквизита: Драгана Грубачки
Светло: Александар Брустул, Бојан Каприш
Тон: Јелена Пантелић

Гардероба: Весна Дошен, Данијела Селаковић
Шминка: Драгиња Пушкарић
Кројачки радови: Аранка Алексић
Столарски радови: Горан Јаначковић

Цена улазнице по ценовнику НП „Тоша Јовановић“: https://www.tosajovanovic.org.rs/repertoar-pozorista/

Представа „Ја, Тодор“ реализована је као део званичног програма „Зрењанин – Престоница културе Србије 2025“, суфинансирана из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.

У Културном центру Зрењанина, у петак, 3. октобра, одржава се завршна свечаност 51. „Песничке штафете“, манифестације посвећене подстицању књижевног изражавања код младих. Ова традиционална смотра, која траје више од пет деценија, и ове године окупила је велики број талентованих ученика.

Пројекат Песничка штафета: 50 година стваралаштва деце и стваралаштва за децу подразумева целогодишњу припрему  и реализацију манифестације „Песничка штафета“ као и пратеће програме и активности у вези са манифестацијом.

Пројектом се подстичу капацитети деце и младих да се креативно изразе, а уметници, библиотекари и просветни радници мотивишу се на рад са младима. Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“ у оквиру манифестације објављује сваке године и једно дело дечје књижевности чији је аутор гост манифестације, те на тај начин доприноси развоју стваралаштва за децу, а прилагођавањем објављених дела и особама са оштећеним видом, доприноси и потреби да културни садржаји буду доступни свима.

„Песничка штафета“, традиционална манифестација за децу и младе, сваке године окупи око 10.000 актера са територије Средњег Баната и општина Кикинда и Тител. Током трајања манифестације библиотекари и еминентни ствараоци за децу обиђу преко 60 школа у граду Зрењанину и оптинама Житиште, Сечањ, Нови Бечеј, Нова Црња, Кикинда и Тител. 

Централна фигура манифестације јесте гостујући песник који се десет дана среће и дружи са младима,  представља своју књигу коју Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“ објављује тим поводом, а учесници, деца и млади гостујућем ствараоцу презентују своје таленте и вештине. 

У оквиру такмичарског дела манифестације, ученици читају своје стихове, међу којима се бирају најуспешнији у свакој школи који улазе у конкуренцију за награде у завршном делу програма. Такође, у школама се организују програми дочека песника где ученици имају прилику да представе своја умећа и таленте кроз драмски, ликовни, музички, фолклорни израз, плес…

Најеминентнији ствараоци од 1975. године до данас били су гостујући песници манифестације: Десанка Максимовић, Љубивоје Ршумовић, Добрица Ерић, Весна Алексић, Мошо Одаловић, Раша Попов, Душко Трифуновић, Драган Лукић, Перо Зубац, Игор Коларов, Дејан Алексић, Бранко Стевановић и многи други.

Ове године, планирано је: објављивање антологије поводом јубилеја и упознавање са аутором кроз радионице и програме; одржавање манифестације „Песничка штафета“: 10 дана, обилазак 60 школа из 3 округа Баната и Бачке; централно обележавање Завршне свечаности. Она обухвата: проглашење победника и доделу награда овогодишњим добитницима и свечани програм у великој сали Културног центра Зрењанина у друштву овогодишње гостујуће књижевнице – Весне Алексић. 

Манифестација се завршава свечаним програмом на којем је награђено 12 најуспешнијих младих песника, и представљањем најзанимљивијих појединачни програма којима је дочекивана манифестација у школама. 

Све време снима се видео материјал који ће на најбољи начин дочарати како изгледа десетодневно путовање по Средњем Банату, општинима Кикинда и Тител, обилазак 60 школа и учешће толиког броја деце.

Манифестација је финансирана са сва три нивоа власт – Министарство културе РС, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и из буџета Града Зрењанина. Главни спонзор награда је компанија Телеком Србија (која додељује 14 бициклова).

Оно што је у години када Зрењанина носи титулу Престоница културе Србије 2025. новина, је то да ће се из буџета пројекта Престонице финансирати одлазак Песничке штафете, Весне Алексић и библиотекара у српске школе у Темишвару (Румунија) и Сегедину (Мађарска). На тај начин ће друга по реду најстарија и најмасовнија манифестација за децу у земљи (после Змајевих дечијих игара) добити међународни, интернационални карактер.

Девети „Гомекс“ зрењанински полумаратон, одржава се у недељу, 5. октобра. Очекује се да ће улице града бити испуниле са хиљаде тркача и рекреативаца различитих генерација.

Поред главних трка на 7, 14 и 21 километар, у оквиру манифестације одржаће се и штафетна трка и нордијско ходање, док је посебна пажња просвећена дечјој тркци, која је по традицији окупила најмлађе љубитеље спорта.

Амбасада спорта, у сарадњи са Градском библиотеком „Жарко Зрењанин“, подржва овај сегмент програма креативном иницијативом – QR кодом који води ка онлајн „Причaоници“. Сви најмлађи учесници добилће поклон пакете са ранчевима обележеним логотипом „Престонице културе“ и здравим слаткишима.

Овим програмом, у којем главну реч воде деца, симболично је обједињена идеја спорта, културе и заједништва у духу манифестације.

Пројекат је део званичног програма „Зрењанин – Престоница културе Србије 2025“, суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.

У Културном центру Зрењанина се одржава један од програма у оквиру платформе Локус ЛАБ. Он у октобру постаје учионица за све који желе да овладају језиком филма иза објектива. У периоду од 11. до 19. октобра 2025. године, у Малој сали Културног центра Зрењанина, биће одржана интензивна филмска обука коју води професор Никола Секерић – једно од најзначајнијих имена у области филмске и телевизијске продукције.

Кроз 15 радионица, полазници ће проћи кроз читав процес настанка филма – од настанка идеје до анализе финалних радова. Посебан акценат биће стављен на визуелно приповедање, разумевање кадра, светла и покрета, као и на практични рад са камером и опремом.

Обука пружа увид у професионалне технике снимања, али и уметнички израз који камера може да понуди – како у документарном тако и у играним формама.

Ово је јединствена прилика за све младе ауторе, ентузијасте, студенте, али и професионалце у успону, да стекну нова знања, размене искуства и развију своју визуелну писменост у непосредном раду са врсним предавачем и практичарем.

Број места је ограничен.

Образац пријаве:
https://forms.gle/ttzXcFKcm9KTy8Cr9

Догађај је део званичног програма Зрењанин – Престоница културе Србије 2025, суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.

У најстаријој позоришној сали у Србији, у граду који континуирано негује позоришну традицију од 1839. године и прве позоришне сезоне, реализује се програм „Позоришна престоница Србије“, који обухвата драмску и луткарску сцену, фестивале и изложбе посвећене сценској уметности.

У оквиру програма, изводи се драма „Ђука“, која приказује сложену динамику породице Тесла–Мандић, са посебним фокусом на снажну и предану личност Ђуке, мајке Николе Тесле. У тренуцима породичне кризе и сумње, Ђука постаје ослонац свом сину, показујући безусловну веру у његов таленат и будућност.

Текст Милице Константиновић и режија Ане Томовић доносе драматичан, али интиман портрет мајчинске снаге, усредсређен на мало познато раздобље из Теслиног живота – период када је, напустивши студије и одајући се коцкању, изгубио поверење породице. Управо тај тренутак личног пада и обнове представља симболичку осу комада, у којем Ђукина вера и храброст постају покретач снаге и преломна тачка у „рађању човека“.
Кроз ову драму, ауторка и редитељка осветљавају лик скривене хероине чија је одлучност, љубав и духовна чврстина оставила трајан траг у културној и историјској свести.

Писац: Милица Константиновић
Режија: Ана Томовић

Играју:
Ђука – Гордана Ђурђевић Димић (гост)
Ангелина Трбојевић (ћерка) – Аница Петровић (гост)
Милка Глумичић (ћерка) – Сара Симовић
Марица Косановић (ћерка) – Сташа Миловановић (гост)
Марија Мајсторовић (сестра) – Сања Радишић
Смиљана Обрадовић (сестра) – Наташа Луковић
Софија Алагић (ћерка покојне сестре) – Јелена Лончар (гост)
Петар Мандић (Протојереј Николај) – Стефан Јуанин
Тривун Мандић – Мирко Пантелић
Пајо Мандић – Дејан Карлечик
Вукашин Вујо Глумичић – Иван Ђорђевић
Симо Мајсторовић (15) – Драмски студио

Драматургија: Вук Ршумовић
Избор музике: Ана Томовић
Сценски говор: Дијана Маројевић
Костимографија: Момирка Баиловић
Асистент костимографа: Војин Крајновић
Сценографија: Зорана Петров
Кореографија: Андреја Кулешевић
Дизајн звука: Павле Динуловић

Цена улазнице по ценовнику НП „Тоша Јовановић“: https://www.tosajovanovic.org.rs/repertoar-pozorista/

Догађај је део званичног програма „Зрењанин – Престоница културе Србије 2025“, суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.

У Културном центру Зрењанина одржава се један од програма у оквиру платформе Локус ЛАБ – серија предавања која спаја лидерство, предузетништво, дизајн, право, медије и нове технологије. Локус ЛАБ отвара простор за размену знања и искустава, повезује различите струке и показује како лидерство, креативност и технологија могу заједно обликовати будућност.

Програм је намењен креативцима, дизајнерима, уметницима, ИТ стручњацима, студентима, предузетницима и свима који желе да развијају своје вештине и боље разумеју примену иновација у пословању и стваралаштву.

Свака од тема доноси практична искуства, инспиративне примере и методе које се могу одмах применити у реалном окружењу – од тајни успешног лидерства и позиционирања ИТ услуга, до изазова ауторских права у доба вештачке интелигенције.

Седам предавања, која се одржавају од 13. до 21. октобра у Изложбеном салону КЦЗР-а, обухватају широк спектар тема из области креативних и културних индустрија, привреде и маркетинга.

Програм окупља искусне предаваче:

13.10.2025. од 19ч, Лидерство – Драган Видаковић, предузетник

14.10.2025. од 18ч, Од невидљивог до незамењивог – Милан Милићев, веб дизајнер

15.10.2025. од 19ч, Коришћење AI у креативном стваралачком процесу – Предраг Павлов, видео креатор

17.10.2025. од 18ч, Персонализовани садржај у медијима и забави – Дајана Ђорђевић, контент и UGC креатор

17.10.2025. од 19ч, AI и ауторска права у креативним индустријама – Иван Андрејевић, адвокат

21.10.2025. од 18ч, Креирање рекламних кампања уз AI – Предраг Олуић, оснивач агенције Ворп

21.10.2025. од 19ч, AI као алат или извор инспирације – Савина и Владимир Чолић, EventLens.app

Улаз је бесплатан.

Догађај је део званичног програма „Зрењанин – Престоница културе Србије 2025”, суфинансираног из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.

Пројекат „Шетње кроз наслеђе“ обухвата истраживање и презентовање градитељског наслеђа Зрењанина, на другачији начин, грађанима и посетиоцима града. Стручњаци из неколико области (архитектура, урбанизам, градитељско наслеђе, историја града) ће дати своје визије повезивања три архитектонска наслеђа Бечкерека, Петровграда и Зрењанина, причајући причу о троименом граду. Архитектура ће оживети кроз истраживања стручњака о социолошким и друштвеним околностима и причама грађана у вези са мапираним објектима. На овај начин, град ће се приближити његовим грађанима, а израдом мапа и водича, насталих од материјала прикупљеног на наведени начин, туристи ће самостално моћи да упознају наш град. Поред тога, ове године, биће организовано седам шетњи или вожњи кроз градитељско наслеђе и различите периоде и приче из нашег града, са стручњацима, који ће представити Зрењанин из свог угла. Kроз директан контакт са актерима формалног образовања, наши стручњаци ће учествовати у раду са децом и младима на очувању заједничког наслеђа.

Прва у низу тематских вожњи носи назив „Меандри на точковима“, а водиће је историчар уметности Бојан Којичић, конзерватор Завода за заштиту споменика културе Зрењанин. Траса је осмишљена уз обале реке Бегеј и прати њене природне и урбанистичке токове, са освртом на објекте од културно-историјског значаја као што су Палата правде, Мали и Велики мост, некадашња пивара и кланица.

Вожња почиње на платоу испред веслачког клуба „Бегеј“, а завршава се у Шећеранском парку.

Вожња је бесплатна и отворена за све заинтересоване.

Пројекат се реализује у оквиру званичног програма „Зрењанин – Престоница културе Србије 2025“, уз подршку Министарства културе Републике Србије и Града Зрењанина.

Након успешног септембарског наступа Темишварске филхармоније у Зрењанину, пројекат „Банатске престонице” се наставља – овога пута уз концерте Зрењанинске филхармоније у Румунији и Србији! Културни центар Зрењанина – концерт посвећен румунским композиторима у оквиру пројекта „Зрењнанин – Престоница културе“ и Темишвар – наступ Зрењанинске филхармоније пред публиком у згради Филхармоније „Банатул”.

На програму су дела великих румунских композитора: Ђ. Енескуа, Т. Олаха, Ј. Ивановића и Р. Синачија.

Солисти вечери биће истакнути уметници из Румуније – Раду Синачи (виолончело) и Симина Кројтору (виолина).

Оркестром ће дириговати реномирани румунски диригент маестро Раду Попа.

Oвим концертима се симболично затвара циклус пројекта „Банатске престонице”, који спаја две филхармоније и два града – Зрењанин и Темишвар – у духу уметничког пријатељства, размене и заједничке европске културне визије.

Бесплатне улазнице можете преузети на билетарници Културног центра Зрењанина.

Догађај је део званичног програма „Зрењанин – Престоница културе Србије 2025“, суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.

Након успешног септембарског наступа Темишварске филхармоније у Зрењанину, пројекат „Банатске престонице” се наставља – овога пута уз концерте Зрењанинске филхармоније у Румунији и Србији! Темишвар – наступ Зрењанинске филхармоније пред публиком Филхармоније „Банатул”, а затим Културни центар Зрењанина – концерт посвећен румунским композиторима у оквиру пројекта „Зрењанин – Престоница културе Србије 2025”.

На програму су дела великих румунских композитора: Ђ. Енескуа, Т. Олаха, Ј. Ивановића и Р. Синачија.

Солисти вечери биће истакнути уметници из Румуније – Раду Синачи (виолончело) и Симина Кројтору (виолина)

Оркестром ће дириговати реномирани румунски диригент маестро Раду Попа.

Овим концертима се симболично затвара циклус пројекта „Банатске престонице”, који спаја две филхармоније и два града – Зрењанин и Темишвар – у духу уметничког пријатељства, размене и заједничке европске културне визије.

Бесплатне улазнице можете преузети на билетарници Културног центра Зрењанина.

Догађај је део званичног програма „Зрењанин – Престоница културе Србије 2025“, суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.

Праизведбом комада зрењанинског писца Угљеше Шајтинца, Позориште обележава свој дан – 15. oктобар. Угљеша Шајтинац је је као драмски писац, романописац, песник и стваралац за децу значајан за Зрењанин, али и националну културу

Комад “Огигијанке”кроз три генерације прати судбину родбински повезаних жена са урбанијим у банатској области слива Тамиша, које услед „природне“ непогоде поплаве од изливања реке једно време остају „заробљене“ на одређеном простору (острву „Огигији“, где је нимфа Калипса задржала Одисеја на путу ка својој кући-жени). У Огигијанкама, необичној и узбудљивој позоришној причи, Угљеша Шајтинац својим префињеним даром, као под микроскопом, приказује три генерације жена како оживљавају сећања, говоре о прошлости, присећају се изгубљених љубави… Испричана на духовит начин, са реминисценцијама и упућивањем на референтне уметнице и релевантне представнице „женског гласа“ у (популарној) култури, овим комадом У. Шајтинац остаје „веран“ свом завичају, али као стваралац тематски и у перспективи модернијег драмског израза испољава сензибилитет за женску еманципацију и промену (патријархалне) друштвене парадигме када су у питању предефинисани односи, улоге и социо-културни статуси. Жељко Ђукић ће бити редитељ ове представе.

Редитељ: Жељко Ђукић
Сценски говор: Дијана Маројевић
Сценографкиња: Драгана Мацан
Костимографкиња и дизајн светла: Наташа Вучуровић Ђукић
Сарадница за костим: Александра Вучковић
Композиторка: Наташа Богојевић

Играју:
Биљана Кескеновић – ЛЕПА
Сања Радишић – ОЛГА
Јана Бјелица – АНГЕЛИНА
Јован Торачки – МИЛЕНКО ЗЕБИЋ, ЉУБИН ОТАЦ
Сара Симовић – ЉУБИЦА ЗЕБИЋ – ЉУБА
Милош Лазић – МИЛОШ ГАВРИЛОВИЋ (СЛУЖБЕНО ЛИЦЕ)
Стеван Смиљанић – ТОЉА
Мирко Пантелић – ГОЈКО БЈЕЛИЋ „ДЈЕТЕ КОЗАРЕ”
Инспицијент: Јелена Истрат Суфлер: Ивана Титин

Цена улазнице по ценовнику НП „Тоша Јовановић“: https://www.tosajovanovic.org.rs/repertoar-pozorista/

Пројекат је део званичног програма „Зрењанин – Престоница културе Србије 2025“, суфинансираног из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.

Пројекат „Шетње кроз наслеђе“ обухвата истраживање и презентовање градитељског наслеђа Зрењанина, на другачији начин, грађанима и посетиоцима града. Стручњаци из неколико области (архитектура, урбанизам, градитељско наслеђе, историја града) ће дати своје визије повезивања три архитектонска наслеђа Бечкерека, Петровграда и Зрењанина, причајући причу о троименом граду. Архитектура ће оживети кроз истраживања стручњака о социолошким и друштвеним околностима и причама грађана у вези са мапираним објектима. На овај начин, град ће се приближити његовим грађанима, а израдом мапа и водича, насталих од материјала прикупљеног на наведени начин, туристи ће самостално моћи да упознају наш град. Поред тога, ове године, биће организовано седам шетњи или вожњи кроз градитељско наслеђе и различите периоде и приче из нашег града, са стручњацима, који ће представити Зрењанин из свог угла. Kроз директан контакт са актерима формалног образовања, наши стручњаци ће учествовати у раду са децом и младима на очувању заједничког наслеђа.

Зрењанин, некадашњи Бечкерек, потом Петровград, чува многе романтичне приче које су се одиграле на његовим препознатљивим местима. Неке су прерасле у митове, а неке постале инспирација за уметничка дела. Романтична тура кроз старо језгро Зрењанина доживљај је који град „обасјава“ љубавним причама, успоменама и атмосфером коју стварају пратећа музика, поезија и кратки драмски игрокази.

Полазна тачка ове романтичне шетње, коју води туристички водич Јарослав Стеванов, је Народно позориште „Тоша Јовановић“. Шетња се наставља центром Зрењанина, који се претвара у сентименталан и романтичан простор. Пратећи програм посетиоце враћа у нека стара времена и подсећа на универзалне људске вредности: љубав, лепоту и нежност. Пут даље води до палате Лазара Дунђерског – грађевине која одише елеганцијом и некадашњим индустријским сјајем. Ово је место на којем прошлост оживљава на посебан начин. На крају, застајемо на мосту преко Бегеја – чувеној Бечкеречкој ћуприји.

Шетња траје око сат и по времена и бесплатна је за све заинтересоване грађане и туристе.

Пројекат је део званичног програма „Зрењанин – Престоница културе Србије 2025“, суфинансираног из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанин.

Пета Улична трка Ечка биће одржана у суботу, 25. октобра 2025. године. Очекује се велики број учесника, како из Србије, тако и из региона, а трка ће поново понудити богат програм за све узрасте – од најмлађих до професионалних атлетичара. По први пут, као део програма Зрењанин – Престонице културе Србије, догађај ће бити обогаћен уметничким инсталацијама и књижевним садржајима.

• 14.00 – Старт дечјих трка
• 16.00 – Старт главне трке

Након уласка последњег такмичара у циљ – Проглашење победника у Каштелу Ечка.

Организатори су позвали све љубитеље трчања, рекреативце, професионалце, породице, школе и спортске организације да узму учешће у овом јединственом спортском догађају и проведу дан у здравом и активном окружењу. Очекује вас спортски изазов, добро дружење и лепа атмосфера у срцу Баната.

Пројекат је део званичног програма Зрењанин – Престоница културе Србије 2025, суфинансираног из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.

Праизведбом комада зрењанинског писца Угљеше Шајтинца, Позориште обележава свој дан – 15. oктобар. Угљеша Шајтинац је је као драмски писац, романописац, песник и стваралац за децу значајан за Зрењанин, али и националну културу.

Комад “Огигијанке”кроз три генерације прати судбину родбински повезаних жена са урбанијим у банатској области слива Тамиша, које услед „природне“ непогоде поплаве од изливања реке једно време остају „заробљене“ на одређеном простору (острву „Огигији“, где је нимфа Калипса задржала Одисеја на путу ка својој кући-жени). У Огигијанкама, необичној и узбудљивој позоришној причи, Угљеша Шајтинац својим префињеним даром, као под микроскопом, приказује три генерације жена како оживљавају сећања, говоре о прошлости, присећају се изгубљених љубави… Испричана на духовит начин, са реминисценцијама и упућивањем на референтне уметнице и релевантне представнице „женског гласа“ у (популарној) култури, овим комадом У. Шајтинац остаје „веран“ свом завичају, али као стваралац тематски и у перспективи модернијег драмског израза испољава сензибилитет за женску еманципацију и промену (патријархалне) друштвене парадигме када су у питању предефинисани односи, улоге и социо-културни статуси. Жељко Ђукић ће бити редитељ ове представе.

Редитељ: Жељко Ђукић
Сценски говор: Дијана Маројевић
Сценографкиња: Драгана Мацан
Костимографкиња и дизајн светла: Наташа Вучуровић Ђукић
Сарадница за костим: Александра Вучковић
Композиторка: Наташа Богојевић

Играју:
Биљана Кескеновић – ЛЕПА
Сања Радишић – ОЛГА
Јана Бјелица – АНГЕЛИНА
Јован Торачки – МИЛЕНКО ЗЕБИЋ, ЉУБИН ОТАЦ
Сара Симовић – ЉУБИЦА ЗЕБИЋ – ЉУБА
Милош Лазић – МИЛОШ ГАВРИЛОВИЋ (СЛУЖБЕНО ЛИЦЕ)
Стеван Смиљанић – ТОЉА
Мирко Пантелић – ГОЈКО БЈЕЛИЋ „ДЈЕТЕ КОЗАРЕ”
Инспицијент: Јелена Истрат Суфлер: Ивана Титин

Пројекат је део званичног програма Зрењанин – Престоница културе Србије 2025, суфинансираног из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.

У оквиру пројекта „Шетња кроз наслеђе“, Туристичка организација, у сарадњи са Предшколском установом Зрењанин, организује кружну туру која се састоји из три сегмента. Предшколци ће бити подељени у три групе и свака група ће видети и чути причу о једном делу Зрењанина, а потом ће заједнички имати прилику да разговарају о ономе што су сазнали.

Прва група започиње шетњу код Моста на сувом и креће се уз леву обалу Језера 3, па затим код Трговачке академије наставља Суботићевом улицом до Трга слободе. Тема приче биће: Мост на сувом, пристаниште бродова, купалиште, парк с друге стране, фото-атље „Олдал“, Клостер и школе у њему, Трговачка академија и Народни музеј.

Друга група полази са Трга, главном улицом преко Трга др Зорана Ђинђића, а шетња се завршава на Великом мосту. Причаће се о зградама на Тргу и у Главној улици, по избору деце, као и о Великом мосту и палати Дунђерски.

Трећа група креће од Великог моста, левом обалом Бегеја до Малог моста. Темe o којима ће се говорити су: Велики мост, Бегеј, палата Дунђерски, пивара и други индустријски објекти дуж обале, попут Фабрике намештаја. На крају – прича о амбијенту код Малог моста и палатама које га окружују.

Туру ће водити деветогодишњи Југ Петар Којичић, који ће на свој начин представити град својим млађим другарима. У томе ће му помагати родитељи – Бојан Којичић, историчар уметности, и Драгана Којичић, архитекта.

Иако су руте унапред дефинисане, опредељено је и време за разговор и учешће деце – да сама одаберу о којим објектима желе да чују више, али и да поделе своје приче и доживљаје везане за те објекте и амбијенте.

Пројекат је део званичног програма Зрењанин – Престоница културе Србије 2025, суфинансираног из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.

Фотографија коришћена за илустрацију је из документације Завода за заштиту споменика културе Зрењанин.

Изложба под називом “Тоша Јовановић – глумац и зграда” настала је у копродукцији са Музејом позоришне уметноати Србије из Београда.

Ауторка је Александра Милошевић. Овом изложбом представља се позоришни живот нашег града, који континуирано постоји пуних 186 година. О историјату најстарије позоришне сале у Србији, али и великом српском глумцу и редитељу, Тоши Јовановићу чије име носи Народно позориште у Зрењанину, публика ће бити у прилици да се упозна од 29. oктобра, у простору Савремене галерије.

Улаз је бесплатан.

Пројекат је део званичног програма Зрењанин – Престоница културе Србије 2025, суфинансираног из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.

Пројекат „Шетње кроз наслеђе“ обухвата истраживање и презентовање градитељског наслеђа Зрењанина, на другачији начин, грађанима и посетиоцима града. Стручњаци из неколико области (архитектура, урбанизам, градитељско наслеђе, историја града) ће дати своје визије повезивања три архитектонска наслеђа Бечкерека, Петровграда и Зрењанина, причајући причу о троименом граду. Архитектура ће оживети кроз истраживања стручњака о социолошким и друштвеним околностима и причама грађана у вези са мапираним објектима. На овај начин, град ће се приближити његовим грађанима, а израдом мапа и водича, насталих од материјала прикупљеног на наведени начин, туристи ће самостално моћи да упознају наш град. Поред тога, ове године, биће организовано седам шетњи или вожњи кроз градитељско наслеђе и различите периоде и приче из нашег града, са стручњацима, који ће представити Зрењанин из свог угла. Kроз директан контакт са актерима формалног образовања, наши стручњаци ће учествовати у раду са децом и младима на очувању заједничког наслеђа.

Шетња са Весном Каравидом, историчарком уметности, води нас кроз мање познате и занемарене просторе у центру града који у себи крију велики потенцијал за урбани преображај. Тема шетње је брига о историјски формираним амбијентима – као једна од најважнијих градских одговорности.

Фокус је на препознавању значаја старих објеката и амбијената који чине идентитет Зрењанина, али и на размишљању о њиховој савременој употреби. Након кратког представљања сваког локалитета, реч ће преузети посетиоци, како би заједно размотрили потенцијале и будућност ових простора, уз јасне смернице шта је неопходно очувати у њиховом првобитном облику.

Шетња почиње на углу улица Др Мирослава Тирша и Народног фронта, наставља се поред Соколског дома, затим Обалом Соње Маринковић, преко Малог моста, до Трга слободе, Гимназијском улицом, кроз прва два пасажа, па улицама Светозара Марковића и Светосавском, преко „Романтичног сокачета“, до платоа код Војвођанске банке у улици Др Зорана Ђинђића. Завршна тачка: Завод за заштиту споменика културе.

Трајање шетње: око један сат.

Зрењанин има привилегију да његов савремени градски центар живи у оквиру старог градског језгра и историјски формираних амбијената који су јединствени у свом духу и структури. Насупрот модерним урбаним зонама које често делују безлично и отуђено, овакви простори представљају драгоцену везу између прошлости и садашњости.

Међутим, амбијенти не треба да остану непокретни сведоци времена – они морају да дишу, да прихватају нове слојеве живота и модерности. Као што сви ми имамо право на град, тако и град има право да се развија.

Ова шетња позива грађане свих узраста и занимања да постану активни учесници у обликовању простора: да маштају, предлажу, замишљају нова решења и размишљају о томе шта је сувишно, а шта вредно очувања.
Тако, корак по корак, град постаје још више — наш заједнички град.

Вођење је бесплатно и отворено за све заинтересоване грађане и туристе.

Пројекат је део званичног програма Зрењанин – Престоница културе Србије 2025, суфинансираног из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.

Комад “Огигијанке”кроз три генерације прати судбину родбински повезаних жена са урбанијим у банатској области слива Тамиша, које услед „природне“ непогоде поплаве од изливања реке једно време остају „заробљене“ на одређеном простору (острву „Огигији“, где је нимфа Калипса задржала Одисеја на путу ка својој кући-жени). У Огигијанкама, необичној и узбудљивој позоришној причи, Угљеша Шајтинац својим префињеним даром, као под микроскопом, приказује три генерације жена како оживљавају сећања, говоре о прошлости, присећају се изгубљених љубави… Испричана на духовит начин, са реминисценцијама и упућивањем на референтне уметнице и релевантне представнице „женског гласа“ у (популарној) култури, овим комадом У. Шајтинац остаје „веран“ свом завичају, али као стваралац тематски и у перспективи модернијег драмског израза испољава сензибилитет за женску еманципацију и промену (патријархалне) друштвене парадигме када су у питању предефинисани односи, улоге и социо-културни статуси. Жељко Ђукић ће бити редитељ ове представе.

Редитељ: Жељко Ђукић
Сценски говор: Дијана Маројевић
Сценографкиња: Драгана Мацан
Костимографкиња и дизајн светла: Наташа Вучуровић Ђукић
Сарадница за костим: Александра Вучковић
Композиторка: Наташа Богојевић

Играју:
Биљана Кескеновић – ЛЕПА
Сања Радишић – ОЛГА
Јана Бјелица – АНГЕЛИНА
Јован Торачки – МИЛЕНКО ЗЕБИЋ, ЉУБИН ОТАЦ
Сара Симовић – ЉУБИЦА ЗЕБИЋ – ЉУБА
Милош Лазић – МИЛОШ ГАВРИЛОВИЋ (СЛУЖБЕНО ЛИЦЕ)
Стеван Смиљанић – ТОЉА
Мирко Пантелић – ГОЈКО БЈЕЛИЋ „ДЈЕТЕ КОЗАРЕ”
Инспицијент: Јелена Истрат Суфлер: Ивана Титин

Цена улазнице по ценовнику НП „Тоша Јовановић“.

Пројекат је део званичног програма Зрењанин – Престоница културе Србије 2025, суфинансираног из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.

Песничка штафета, након пола века постојања, постаје интернационална манифестација за децу, друга по дужини трајања и масовности у Србији. Песникиња Весна Алексић и библиотекарке Дечјег одељења библиотеке путују у Сегедин, промовишу књигу Месечеве маказице, слушају песме које су деца написала на српском и мађарском језику и бирају најбољег младог песника.

„Песничка штафета“ је једна од најстаријих и најмасовнијих манифестација за децу у Србији, која ове године обележава 50 година постојања. Током десетодневног пута кроз више од 60 школа, деца и млади представљају своје стихове, таленте и креативност, док гостујући песник – ове године Весна Алексић – путује и сусреће се са младим ствараоцима.

Манифестација подстиче књижевно стваралаштво, читање и културно учешће деце, окупљајући сваке године преко 10.000 учесника. Учесници читају своје песме у такмичарском делу, а најуспешнији млади песници биће награђени на завршној свечаности. Видео-документација целе манифестације бележи путовање, дружење са децом и дух поезије који се негује већ пола века.

По први пут, Песничка штафета добија међународни карактер – програм се шири у српске школе у Темишвару (Румунија) и Сегедину (Мађарска), у оквиру пројекта „Зрењанин – Престоница културе Србије 2025“.

Манифестација је финансирана са сва три нивоа власти – Министарство културе РС, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и из буџета Града Зрењанина. Главни спонзор награда је компанија Телеком Србија (која додељује 14 бициклова).

Пројекат „Шетње кроз наслеђе“ обухвата истраживање и презентовање градитељског наслеђа Зрењанина, на другачији начин, грађанима и посетиоцима града. Стручњаци из неколико области (архитектура, урбанизам, градитељско наслеђе, историја града) ће дати своје визије повезивања три архитектонска наслеђа Бечкерека, Петровграда и Зрењанина, причајући причу о троименом граду. Архитектура ће оживети кроз истраживања стручњака о социолошким и друштвеним околностима и причама грађана у вези са мапираним објектима. На овај начин, град ће се приближити његовим грађанима, а израдом мапа и водича, насталих од материјала прикупљеног на наведени начин, туристи ће самостално моћи да упознају наш град. Поред тога, ове године, биће организовано седам шетњи или вожњи кроз градитељско наслеђе и различите периоде и приче из нашег града, са стручњацима, који ће представити Зрењанин из свог угла. Kроз директан контакт са актерима формалног образовања, наши стручњаци ће учествовати у раду са децом и младима на очувању заједничког наслеђа.

Шетња кроз 186 година позоришног живота Зрењанина са позоришном продуценткињом Иваном Кукољ Соларов, провешће нас кроз историју позоришног живота нашег града.

Од приче о првој представи Марка Јемисејића, импровизованој сцени у хотелу „Роза“, лику и делу Тоше Јовановића, до чаролији луткарства и доприносу Шандора Хартига, ова шетња оживљава епизоде дуге и непрекинуте традиције дуге 186 година. Уз неизоставне осврте на архитектуру позоришне сале и развој институционалне сцене, шетња ће понудити и ретке приче иза кулиса – о људима, просторима и идејама који су обликовали културни идентитет града. Полазиште је код Централне апотеке, након чега група обилази цркве у Светосавској улици, Пионирски парк, зграду некадашњег хотела, а шетња се завршава у позоришту.

Трајање шетње: око сат и по времена.

Вођење је бесплатно за све заинтересоване грађане и туристе.

Пројекат је део званичног програма Зрењанин – Престоница културе Србије 2025, суфинансираног из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.

Песничка штафета, након пола века постојања, постаје интернационална манифестација за децу, друга по дужини трајања и масовности у Србији. Песникиња Весна Алексић и библиотекарке Дечјег одељења библиотеке путују у Темишвар, промовишу књигу Месечеве маказице, слушају песме које су деца написала на српском и мађарском језику и бирају најбољег младог песника.

„Песничка штафета“ је једна од најстаријих и најмасовнијих манифестација за децу у Србији, која ове године обележава 50 година постојања. Током десетодневног пута кроз више од 60 школа, деца и млади представљају своје стихове, таленте и креативност, док гостујући песник – ове године Весна Алексић – путује и сусреће се са младим ствараоцима.

Манифестација подстиче књижевно стваралаштво, читање и културно учешће деце, окупљајући сваке године преко 10.000 учесника. Учесници читају своје песме у такмичарском делу, а најуспешнији млади песници биће награђени на завршној свечаности. Видео-документација целе манифестације бележи путовање, дружење са децом и дух поезије који се негује већ пола века.

По први пут, Песничка штафета добија међународни карактер – програм се шири у српске школе у Темишвару (Румунија) и Сегедину (Мађарска), у оквиру пројекта „Зрењанин – Престоница културе Србије 2025“.

Манифестација је финансирана са сва три нивоа власти – Министарство културе РС, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и из буџета Града Зрењанина. Главни спонзор награда је компанија Телеком Србија (која додељује 14 бициклова).

Изложба „Неоренесансни дух Медитерана у Банату“ представља вишеслојно културно наслеђе Зрењанина XIX и XX века, откривајући како су медитерански – пре свега италијански – утицаји обликовали архитектуру, уметност, књижевност и свакодневицу града. Кроз тематске целине које повезују ренесансну традицију, путописну културу и примењену уметност, изложба уоквирује јединствену причу о препороду, континуитету и европском духу Зрењанина, стварајући платформу за бројне пратеће програме, међу којима је и дуално предавање посвећено ренесансном Јадрану и медитеранској мајолици.

ТЕМЕ И ПРЕДАВАЧИ ДУАЛНОГ ПРЕДАВАЊА:

Ренесансни Јадран у фото-путопису петровградске породице Грос–Штагелшмит

Предавач: Лазар Сретеновић, кустос – историчар.

Медитеранска мајолика у ентеријеру Великог Бечкерека–Петровграда–Зрењанина у периоду XIX–XX век

Предавач: Дејан Воргић, кустос – историчар уметности.

Улаз је бесплатан.

Пројекат је део званичног програма Зрењанин – Престоница културе Србије 2025, суфинансираног из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.

Изложба „Неоренесансни дух Медитерана у Банату“ представља вишеслојно културно наслеђе Зрењанина XIX и XX века, откривајући како су медитерански – пре свега италијански – утицаји обликовали архитектуру, уметност, књижевност и свакодневицу града. Кроз тематске целине које повезују ренесансну традицију, путописну културу и примењену уметност, изложба уоквирује јединствену причу о препороду, континуитету и европском духу Зрењанина, стварајући платформу за бројне пратеће програме, међу којима је и дуално предавање посвећено ренесансном Јадрану и медитеранској мајолици.

ТЕМЕ И ПРЕДАВАЧИ ДУАЛНОГ ПРЕДАВАЊА:

Ехо ренесансе: копије дела Леонарда да Винчија и Рафаела у римокатоличким црквама Зрењанина

Предавач: Вања Стојковић, самостална истраживачица Филозофског факултета – историчарка уметности

Неоренесансна архитектура Зрењанина

Предавач: Бојан Којичић, конзерватор саветник – историчар уметности

Улаз је бесплатан.

Пројекат је део званичног програма Зрењанин – Престоница културе Србије 2025, суфинансираног из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.

Пројекат „Шетње кроз наслеђе“ обухвата истраживање и презентовање градитељског наслеђа Зрењанина, на другачији начин, грађанима и посетиоцима града. Стручњаци из неколико области (архитектура, урбанизам, градитељско наслеђе, историја града) ће дати своје визије повезивања три архитектонска наслеђа Бечкерека, Петровграда и Зрењанина, причајући причу о троименом граду. Архитектура ће оживети кроз истраживања стручњака о социолошким и друштвеним околностима и причама грађана у вези са мапираним објектима. На овај начин, град ће се приближити његовим грађанима, а израдом мапа и водича, насталих од материјала прикупљеног на наведени начин, туристи ће самостално моћи да упознају наш град. Поред тога, ове године, биће организовано седам шетњи или вожњи кроз градитељско наслеђе и различите периоде и приче из нашег града, са стручњацима, који ће представити Зрењанин из свог угла. Kроз директан контакт са актерима формалног образовања, наши стручњаци ће учествовати у раду са децом и младима на очувању заједничког наслеђа.

Кафанске приче — шетња са Дејаном Воргићем, историчарем уметности Народног музеја Зрењанин, води нас кроз приче о кафанама, хотелима и угоститељским просторима који су током XIX и XX века били живи сведоци градског духа. Кроз шетњу, која почиње код Пиваре, на пешачком мосту, учесници ће имати прилику да чују како су се некадашње кафане мењале, прилагођавале и обликовале урбани идентитет Зрењанина.

Од Хотела Круна и Централа, преко познатих кафана и клубова, до Културног центра – некадашњег „Касине“ и „Официрског дома“ – оживеће приче о местима сусрета, дружења, музике и укуса. Воргић ће поделити и анегдоте о знаменитим личностима које су боравиле у тим просторима, као и своја лична искуства са „кафанске мапе“ града.

Вођење је бесплатно.

Пројекат је део званичног програма Зрењанин – Престоница културе Србије 2025, суфинансираног из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.

Пети међународни меморијални боксерски турнир „Звонимир Звонко Вујин“ окупиће најбоље боксере из земље и региона у част једне од највећих спортских легенди Србије. Турнир има међународни карактер и очекује се учешће преко 100 бораца из Србије и земаља у окружењу. Такмичиће се мушкарци и жене у четири узрасне категорије.

Овај турнир је део програма Амбасаде културе у оквиру пројекта „Меандри културе“, који промовише вредности спорта као саставног дела културног и јавног живота града.

Бокс није само спорт, већ део наслеђа и идентитета Зрењанина. У рингу се спајају дисциплина, посвећеност и поштовање традиције, а овај меморијални турнир представља место где се спорт и култура сусрећу, а сећање на легендарног Зрењанинца Звонимира Звонка Вујина оживљава кроз савремене спортске изазове.

Позивамо све грађане да присуствују овом догађају и буду део јединственог сусрета спорта, културе и сећања који негује вредности и дух Зрењанина као Престонице културе Србије 2025.

У оквиру изложбе „Неоренесансни дух Медитерана у Банату“ Народног музеја Зрењанин биће реализован програм „Дијалог о неоренесансном наслеђу града“, замишљен као отворен разговор са грађанима о архитектонском и културном идентитету Зрењанина. Овај сусрет ставља акценат на живо наслеђе – лична сећања, искуства и савремена тумачења неоренесансне баштине која и данас обликује урбани простор града. Кроз дијалог се отвара простор за размену мишљења о значају очувања и разумевања неоренесансног наслеђа у савременом контексту.

Програм реализује Дејан Воргић, аутор пројекта, са сарадницима Лазаром Сретеновићем, Јеленом Ђорђевић Перц и Драганом Сабовљев.

Пројекат „Меандри троименог града: Шетње кроз наслеђе“ oбухвата истраживање и презентовање градитељског наслеђа Зрењанина грађанима и посетиоцима града, али на један другачији начин. Стручњаци из неколико области (архитектура, урбанизам, градитељско наслеђе, историја града) ће дати своје визије повезивања три архитектонска наслеђа Бечкерека, Петровграда и Зрењанина, причајући причу о троименом граду. Биће организовано укупно седам шетњи или вожњи кроз градитељско наслеђе и различите периоде и приче из нашег града, са стручњацима, који ће представити Зрењанин из свог угла. Kроз директан контакт са актерима формалног образовања, наши стручњаци ће учествовати у раду са децом и младима на очувању заједничког наслеђа.

Шетња кроз сакрално наслеђе ће нам открити духовну, културну и историјску разноликост града. Кроз посету најзначајнијим верским објектима различитих конфесија, упознаћемо се са причама о настанку, развоју и улози многих заједница у животу Зрењанина, као и са архитектонским стиловима који су оставили трајан печат у градском простору.

Шетња почиње код Храма Успења Пресвете Богородице у Светосавској улици, једног од најважнијих православних храмова у граду. Током шетње биће речи о православном, католичком, реформатском, евангелистичком и јеврејском сакралном наслеђу, као и о историјским околностима које су условиле њихово присуство и међусобно прожимање.

Посебна пажња биће посвећена архитектури сакралних објеката, њиховој уметничкој вредности, као и значају који су имали у образовању, култури и свакодневном животу града кроз векове. Шетња ће обухватити приче о заједницама које су својим наслеђем допринеле мултиконфесионалном и мултикултурном идентитету Зрењанина.

Шетњу завршавамо посетом Словачке евангелистичке цркве, као симбола дуге традиције и духовног живота словачке заједнице у Зрењанину.

Ова шетња намењена је свима који желе да град упознају на другачији начин — кроз његове храмове, приче и наслеђе које повезује различите културе и вере.

Трајање шетње: око два сата.

Шетњу води: Бојан Којичић, историчар уметности

Вођење је бесплатно за све заинтересоване грађане и туристе.

Пројекат је део званичног програма Зрењанин – Престоница културе Србије 2025, суфинансираног из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.

У петак, 16. јаунара 2026. године, са почетком у 18 часова, настављамо циклус предавања, као пратећи програм пројекта „Неоренесансни дух Медитерана у Банату”. Током трајања изложбе свих шест тема обрађених у студијској изложбеној монографији биће презентовано од стране самих истраживача и аутора публикованих текстова. Треће дуално предавање у низу биће резервисано за следеће теме: „„Зелени човек” (лисната глава) – мотив иконографије неоренесансе у Суботици и Зрењанину”, коју ће презентовати музејска саветница – историчарка уметности,др Олга Ковачев Нинков; док је друга тема „Ренесансна књижевност и примењена графика у граду на Бегеју”, коју ће презентовати аутор пројекта, кустос – историчар уметности Дејан Воргић.

Публика ће имати прилику да се упозна са мање познатим чињеницама из културне историје града, као и са неоренесансном баштином која је представљена у оквиру пројекта. На дуалном предавању ће бити речи о иконографији мотива лиснате главе – симбола поновног рађања и пролећа, који је имао значајну примену у декорацији неоренесансних фасада значајних објеката у граду, док се учестало јавља и на предметима из области примењене уметности, који се чувају у Уметничком одељењу Народног музеја Зрењанин. Други сегмент предавања прати утицај неоренесансног духа у граду кроз књиженост и примењену графику чији развој је уско повезан за оснивањем првог графичког завода (штампарије) и формирањем различитих градских читаоница и библиотека. Излагање ће обухватити и приче о преводиоцима чувене Дантеове Божанствене комедије – Јохану Енгелску и Урошу Предићу, као и о покрету и часопису „Ренесанса“ који је 1920. године излазио у Великом Бечкереку.

Посетиоце подсећамо да су тематске целине пројекта „Неоренесансни дух Медитерана у Банату”, које су представљене у виду пет изложбених поставки и једне видео презентације, следеће:

Неоренесансна архитектура и објекти културних институција Зрењанина;

Ехо ренесансе: копије дела Леонарда да Винчија и Рафаела у римокатоличким црквама Зрењанина;

Медитеранска мајолика у ентеријеру Великог Бечкерека – Петровграда – Зрењанина (XИX–XX век);

Првобитна шкољка у соби: (нео)ренесансни дух Тодора Манојловића;

Ренесансна књижевност и примењена графика у граду на Бегеју и

Ренесансни Јадран у фото-путопису петровградске породице Грос–Штагелшмит.

У петак, 23. јануара 2026. године, са почетком у 18 часова, одржаће се последње, четврто у низу предавање, као део пратећег програма пројекта „Неоренесансни дух Медитерана у Банату”. Током трајања изложбе, свих шест тема обрађених у студијској изложбеној монографији, као и две додатне, презентоване су од стране самих истраживача и аутора публикованих текстова.

Четврто дуално предавање у низу биће посвећено темама „Ренесансни трагови и (де)маскирање Венере – поводом изложбе Неоренесансни дух Медитерана у Банату”, коју ће представити музејска саветница и историчарка уметности у пензији, проф. др Јасна Јованов, и „Првобитна шкољка у соби: (нео)ренесансни дух Тодора Манојловића”, коју ће презентовати виша научна сарадница, историчарка уметности др Милена Јокановић.

Публика ће имати прилику да се упозна са мање познатим чињеницама из културне историје града, као и са неоренесансном баштином представљеном у оквиру пројекта. Први сегмент предавања анализираће личност италијанског ренесансног уметника Сандра Ботичелија и његово чувено дело „Рађање Венере”, у контексту пројекта Неоренесансни дух Медитерана у Банату. Рецензент монографије и део пројектног тима даће стручно мишљење и вредносни суд о самом пројекту, чиме ће бити заокружен циклус предавања.

Полазна тачка разговора у другом сегменту предавања јесте наизглед уобичајен предмет свакодневице, изложен у спомен-соби Тодора Манојловића у Народном музеју у Зрењанину, који током истраживања постаје кључ за разумевање личности свог власника — првобитна шкољка, односно клица извесне и непосредне среће. Стога издвојени артефакт — репродукција Ботичелијевог „Рађања Венере” са зида спомен-собе — постаје својеврсни симбол (нео)ренесансног духа Тодора Манојловића.

Посетиоце подсећамо да су тематске целине пројекта „Неоренесансни дух Медитерана у Банату”, представљене у виду пет изложбених поставки и једне видео-презентације:

• Неоренесансна архитектура и објекти културних институција Зрењанина
• Ехо ренесансе: копије дела Леонарда да Винчија и Рафаела у римокатоличким црквама Зрењанина
• Медитеранска мајолика у ентеријеру Великог Бечкерека–Петровграда–Зрењанина (XIX–XX век)
• Првобитна шкољка у соби: (нео)ренесансни дух Тодора Манојловића
• Ренесансна књижевност и примењена графика у граду на Бегеју
• Ренесансни Јадран у фото-путопису петровградске породице Грос–Штагелшмит

У петак, 30. јануара 2026. године, са почетком у 19 часова, Дејан Воргић, кустос – историчар уметности, аутор пројекта и изложбе „Неоренесансни дух Медитерана у Банату“, одржаће последње стручно (ауторско) вођење за ширу јавност. Акценат ауторског вођења биће на „шетњи“ кроз пет поставки пројекта, чиме ће се публици приближити како сама тема пројекта, тако и вишемесечни истраживачки рад комплетног пројектног тима.

Посебан нагласак током излагања аутора биће мотиви на изложеним експонатима који потичу још из античког и хришћанског наслеђа, као што су купидони, атласи, харпије, менаде, богиња Флора, Света Екатерина Александријска и др. Поред њиховог иконографског тумачења, анализираће се њихова улога у периоду неоренесансе, као и порука коју су ови мотиви требали да пренесу савременом човеку. Публика ће имати прилику и да се упозна са мање познатим чињеницама из културне историје града, као и са неоренесансном баштином која је представљена у оквиру пројекта, а данас се чува у различитим културним институцијама Зрењанина и Новог Сада.

У четвртак, 5. фебруара, са почетком у 18 часова, у Савременој галерији Зрењанин биће одржано стручно вођење кроз изложбу „Мајстор стила српске архитектуре 20. века“, која представља омаж прослављеном српском архитекти Драгиши Брашовану.

Кроз поставку ће публику водити Бојан Којићић, историчар уметности – конзерватор.

Позивамо све заинтересоване да нам се придруже и из прве руке сазнају више о изложби.

Улаз је слободан.

Пројекат је део званичног програма „Зрењанин – Престоница културе Србије 2025“, суфинансираног из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.

Луткарска представа „Хотел за осећања“, по истоименој књизи Лидије Бранковић, води најмлађу (узраст: 4+) публику у чаробан свет у којем сва осећања имају своје место. У том необичном хотелу срећу се радост, туга, страх, љутња и узбуђење – понекад поспани, понекад нестрпљиви, понекад разиграни, али увек добродошли.

Кроз маштовиту причу и топлу сценску поетику, представа нежно подсећа децу да су сва осећања важна и да учимо да их препознамо, разумемо и заволимо. Јер, као што у нама шетају различита расположења током једног дана – од јутарње поспаности до вечерње среће – тако и у овом хотелу свако осећање има своју собу и своју причу.

Драматизација: Ања Плетикоса
Режија: Морана Доленц
Тотал дизајн и израда лутака: Благовеста Василева
Композитор: Ненад Којић
Сценски покрет: Јована Ракић
Дизајн светла: Никола Завишић
Сарадница за сценски дизајн: Александра Вучковић

Играју:
Предраг Грујић, Марија Пантин, Наташа Милишић,
Данило Михњевић, Кристијан Кардош, Снежана Попов

Инспицијенткиња и суфлерка: Александра Шаламон

Сценска техника:
Шеф сцене: Владимир Живин
Мајстор светла: Роберт Лацко
Мајстор тона: Владимир Луцић
Гардероберка: Естер Фараго
Декоратер: Никола Лалић
Кројачки радови: Аранка Алексић
Столарско-сценски радови: Горан Јаначковић
Под руководством Вилмоша Кашлика

Драга децо, добродошли у „Хотел за осећања“ – место испуњено светлошћу, смехом и разумевањем, где су сва осећања добродошла.

У уторак, 10. фебруара, са почетком у 18 часова, у Савременој галерији Зрењанин биће одржано стручно вођење кроз изложбу „Мајстор стила српске архитектуре 20. века“, која представља омаж прослављеном српском архитекти Драгиши Брашовану.

Кроз поставку ће публику водити др дарко полић, аутор изложбе.

Позивамо све заинтересоване да нам се придруже и из прве руке сазнају више о изложби.

Улаз је слободан.

Пројекат је део званичног програма „Зрењанин – Престоница културе Србије 2025“, суфинансираног из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.

Комад “Огигијанке”кроз три генерације прати судбину родбински повезаних жена са урбанијим у банатској области слива Тамиша, које услед „природне“ непогоде поплаве од изливања реке једно време остају „заробљене“ на одређеном простору (острву „Огигији“, где је нимфа Калипса задржала Одисеја на путу ка својој кући-жени). У Огигијанкама, необичној и узбудљивој позоришној причи, Угљеша Шајтинац својим префињеним даром, као под микроскопом, приказује три генерације жена како оживљавају сећања, говоре о прошлости, присећају се изгубљених љубави… Испричана на духовит начин, са реминисценцијама и упућивањем на референтне уметнице и релевантне представнице „женског гласа“ у (популарној) култури, овим комадом У. Шајтинац остаје „веран“ свом завичају, али као стваралац тематски и у перспективи модернијег драмског израза испољава сензибилитет за женску еманципацију и промену (патријархалне) друштвене парадигме када су у питању предефинисани односи, улоге и социо-културни статуси. Жељко Ђукић ће бити редитељ ове представе.

Редитељ: Жељко Ђукић
Сценски говор: Дијана Маројевић
Сценографкиња: Драгана Мацан
Костимографкиња и дизајн светла: Наташа Вучуровић Ђукић
Сарадница за костим: Александра Вучковић
Композиторка: Наташа Богојевић

Играју:
Биљана Кескеновић – ЛЕПА
Сања Радишић – ОЛГА
Јана Бјелица – АНГЕЛИНА
Јован Торачки – МИЛЕНКО ЗЕБИЋ, ЉУБИН ОТАЦ
Сара Симовић – ЉУБИЦА ЗЕБИЋ – ЉУБА
Милош Лазић – МИЛОШ ГАВРИЛОВИЋ (СЛУЖБЕНО ЛИЦЕ)
Стеван Смиљанић – ТОЉА
Мирко Пантелић – ГОЈКО БЈЕЛИЋ „ДЈЕТЕ КОЗАРЕ”
Инспицијент: Јелена Истрат Суфлер: Ивана Титин

Цена улазнице по ценовнику НП „Тоша Јовановић“.

Пројекат је део званичног програма Зрењанин – Престоница културе Србије 2025, суфинансираног из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.

У најстаријој позоришној сали у Србији, у граду који континуирано негује позоришну традицију од 1839. године и прве позоришне сезоне, реализује се програм „Позоришна престоница Србије“, који обухвата драмску и луткарску сцену, фестивале и изложбе посвећене сценској уметности.

У оквиру програма, изводи се вишеструко награђивана драма „Ђука“, која приказује сложену динамику породице Тесла–Мандић, са посебним фокусом на снажну и предану личност Ђуке, мајке Николе Тесле. У тренуцима породичне кризе и сумње, Ђука постаје ослонац свом сину, показујући безусловну веру у његов таленат и будућност.

Текст Милице Константиновић и режија Ане Томовић доносе драматичан, али интиман портрет мајчинске снаге, усредсређен на мало познато раздобље из Теслиног живота – период када је, напустивши студије и одајући се коцкању, изгубио поверење породице. Управо тај тренутак личног пада и обнове представља симболичку осу комада, у којем Ђукина вера и храброст постају покретач снаге и преломна тачка у „рађању човека“.
Кроз ову драму, ауторка и редитељка осветљавају лик скривене хероине чија је одлучност, љубав и духовна чврстина оставила трајан траг у културној и историјској свести.

Писац: Милица Константиновић
Режија: Ана Томовић

Играју:
Ђука – Гордана Ђурђевић Димић (гост)
Ангелина Трбојевић (ћерка) – Аница Петровић (гост)
Милка Глумичић (ћерка) – Сара Симовић
Марица Косановић (ћерка) – Сташа Миловановић (гост)
Марија Мајсторовић (сестра) – Сања Радишић
Смиљана Обрадовић (сестра) – Наташа Луковић
Софија Алагић (ћерка покојне сестре) – Јелена Лончар (гост)
Петар Мандић (Протојереј Николај) – Стефан Јуанин
Тривун Мандић – Мирко Пантелић
Пајо Мандић – Дејан Карлечик
Вукашин Вујо Глумичић – Иван Ђорђевић
Симо Мајсторовић (15) – Драмски студио

Драматургија: Вук Ршумовић
Избор музике: Ана Томовић
Сценски говор: Дијана Маројевић
Костимографија: Момирка Баиловић
Асистент костимографа: Војин Крајновић
Сценографија: Зорана Петров
Кореографија: Андреја Кулешевић
Дизајн звука: Павле Динуловић

Цена улазнице по ценовнику НП „Тоша Јовановић“: https://www.tosajovanovic.org.rs/repertoar-pozorista/

Догађај је део званичног програма „Зрењанин – Престоница културе Србије 2025“, суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.

У најстаријој позоришној сали у Србији, у граду који негује непрекинут позоришни живот од 1839. године, реализује се програм „Позоришна престоница Србије“, који обухвата драмску и луткарску сцену, као и бројне фестивале и изложбе посвећене сценској уметности.

На Луткарској сцени Народног позоришта „Тоша Јовановић“ изводи се представа инспирисана романима Војислава Воје Деспотова – „Петровградска прашина“ и „Андраци, Јепури и остала најважнија чудовишта Петровграда и средњег Баната“. Ово сценско остварење, настало кроз колективни ауторски процес, прожима поезију, хумор и маштовите светове препознатљиве за Деспотовљево стваралаштво.

Играју:
Наташа Милишић, Снежана Попов, Марија Пантин, Кристиан Кардош, Предраг Грујић

Концепт и идеје:
Никола Завишић, Благовеста Василева, Наташа Милишић, Снежана Попов, Марија Пантин, Кристиан Кардош, Предраг Грујић

Режија, драматургија и дизајн светла: Никола Завишић
Дизајн сцене, костима и објеката за игру: Благовеста Василева
Додатне текстуалне интервенције: Н. З, Б. В, Н. М, С. П, М. П, К. К, П. Г.
Музика, студијско снимање и дизајн звука: Горан Симоноски
Видео монтажа уживо: Бојан Каприш, Јелена Пантелић
Дизајн светла: Роберт Лацко
Тон мајстор: Владимир Луцић
Дизајн плаката и програма: Драган Милеуснић, Жељко Сердаревић

Цена улазнице по ценовнику НП „Тоша Јовановић“: https://www.tosajovanovic.org.rs/repertoar-pozorista/

Представа је реализована као део званичног програма „Зрењанин – Престоница културе Србије 2025“, суфинансирана из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.

У најстаријој позоришној сали у Србији, у граду који континуирано негује позоришни живот од 1839. године, реализује се програм „Позоришна престоница Србије“ – кроз драмску и луткарску сцену, фестивале и изложбе који афирмишу богатство сценске уметности.

У оквиру овог програма, на сцену Народног позоришта „Тоша Јовановић“ постављена је представа „Ја, Тодор“, која доноси поетски и интиман портрет књижевника Тодора Манојловића, једне од најзначајнијих личности културне историје Бечкерека. У тексту Ане Ђорђевић и режији Јане Маричић, глумац Драган Ђорђевић оживљава песника, драмског писца, есејисту и љубитеља позоришта, у осврту на његове позне године проведене у родном граду.

Представа приказује период када Манојловић, окружен младим зрењанинским песницима – од Радивоја Шајтинца до Војислава Деспотова – наставља да инспирише нове генерације, док у себи сабира сећања и дијалоге са савременицима као што су Сава Шумановић и Станислав Винавер.

Ауторка текста: Ана Ђорђевић
Редитељка: Јана Маричић
Костимографкиња: Биљана Гргур
Сценограф: Милан Нешковић
Композитор: Божидар Обрадиновић
Сценски покрет: Игор Грекса

Улоге:
Драган Ђорђевић, Сања Радишић, Милош Лазић, Ања Катић, Јован Станковић
Инспицијенткиња: Јелена Истрат

Суфлерка: Ивана Титин
Сценска техника:
Шеф сцене: Срђан Векецки
Декоратери: Филип Алексић, Даниел Кашлик, Александар Дошен, Огњен Пејачки
Реквизита: Драгана Грубачки
Светло: Александар Брустул, Бојан Каприш
Тон: Јелена Пантелић

Гардероба: Весна Дошен, Данијела Селаковић
Шминка: Драгиња Пушкарић
Кројачки радови: Аранка Алексић
Столарски радови: Горан Јаначковић

Цена улазнице по ценовнику НП „Тоша Јовановић“: https://www.tosajovanovic.org.rs/repertoar-pozorista/

Представа „Ја, Тодор“ реализована је као део званичног програма „Зрењанин – Престоница културе Србије 2025“, суфинансирана из буџета Републике Србије – Министарства културе и Града Зрењанина.