Симболи на стаклу
Почеци витражног украшавања јавних објеката у нашем граду везују се за католичку цркву, а потом и унутрашњост Градске куће. Над главним спиралним степеништем Градске куће налазе се три прелепа витража са женским ликовима који представљају симболично – Мудрост, Правду и Моћ (У оригиналним натписима на мађарском језику: Bölcsesség, Igazság, Hatalom). Дело су Едуарда Крацмана (Праг, 1847- Беч, 1922), најпознатијег витражисте друге половине 19. века у Мађарској и сина познатог чешког сликара Густава Крацмана.
Породица Крацман живела је једно време у Минхену, где је Едуард специјализовао учење витража и касније ту отворио радионицу. Крацманови су 1878. године основали у Будимпешти Институт за израду витража, у ком су настали бројни витражи тамошњих цркава и зграда. Аутори су и витража у Градској кући у Сегедину, а на нашим просторима истичу се њихови витражи у највећој новосадској цркви, католичкој цркви Имена Маријиног на Тргу слободе (изведени 1895. године).
Едуард Крацман издвојио се нешто касније из Института и основао сопствени атеље, да би 1897. године прешао у Беч, где је радио до смрти. Посебно се истичу његови витражи постављени у црквама у Бечу, Братислави, Будимпешти, Клужу и Орадеи, а у том његовом “Бечком периоду” настају и витражи у Католичкој цркви у Руми, као и они намењени Жупанијској згради у Великом Бечкереку.
Витражи у Градској кући у Зрењанину, са ликовима који симболично представљају Мудрост, Правду и Моћ
Грбови племићких породица
Зрењанински витражи осим декоративне функције имају и уметничку вредност. Урађени су захваљујући прилозима племства датим за поправку зграде након пожара 1902. године и у доњем десном углу сваког од њих приказани су грбови племићких породица. Данас толико присутна, била је то тада једна врста “јавно-приватног партнерства”, којом су породице Николић из Рудне у румунском Банату, Турн-Таксис из Ечке и Карачоњи из Беодре (данас Ново Милошево), “купиле” своје место у једном оваквом здању, али и помогле да се оно обнови у тешким тренуцима.
На витражу крај левог степенишног крака који персонификује “Мудрост”, налази се грб властелинства Карачоњи. Та породица, јерменског порекла, имала је поседе у више места у Банату, а Ласло Карачоњи од Беодре (1805-1869) се у више наврата налазио на челу Торонталске жупаније. Латински мото на грбу, “Pietate, honore et perseverantia”, значи “Поштовањем, чашћу и истрајношћу”.
На средишњем витражу, “Правди”, је грб немачке племићке породице Турн-Таксис (Thurn und Taxis), чији је кнез Егон Mаксимилијан Турн-Таксис (1832-1892) живео једно време у Ечки. Мото на грбу, “Perpetua fide”, значи “Верност у вечности”.
На витражу над десним степенишним краком, симболом “Моћи”, је грб племићке породице Николић. Барон Теодор (Федор) Николић од Рудне (1836-1903) био је добротвор “Матице српске” и један од кандидата за наследника Кнеза Михајла Обреновића. Мото на грбу – “Virtutum Nexu” – значи “Врлином повезани”.
Грбови племићких породица, на витражима у Градској кући
Оштећења и рестаурација
Витражи су “преживели” оба светска рата и војну агресију на Југославију од стране чланица НАТО војног савеза 1999. године, током које је Зрењанин поштеђен разарања. Међутим, у незапамћеном невремену које је погодило град 1. септембра 2003. године, сви витражи су претрпели озбиљна оштећења. Највише је страдала “Правда”, чија је фигура уништена готово у потпуности, а уместо ње зјапили су тужни отвори, кроз које се, из унутрашњости зграде, једино назирало лишће у Градској башти. Фигура “Моћи” остала је без лица, капе и штита, док је “Мудрост” оштећена у мањој мери и њен лик је сачуван у целини.
Реконструкција је обављена у сомборском атељеу за витраж “Станишић“, основаном још 1908. године, на начин и у техници каквој су рађени и у оригиналу, а након поновног постављања витража урађена је и спољна заштита у виду жичане мреже. Нажалост, није било могуће реконструисати и оригинални потпис аутора, који се налазио на витражу “Правда”, те је на обновљеном витражу то поље замењено сличним као на другим витражима, али без икаквог натписа.
Рестаурација оштећених витража у Атељеу за витраж “Станишић” у Сомбору (децембар 2003. године)
Драгоцен траг о аутору и месту израде
Ипак, траг о аутору остао је сачуван на витражу на ободу преградних врата десног крила зграде, која су некада, ходником на спрату, одвајала стамбене одаје Великог жупана, челника Торонталске жупаније, од његовог радног кабинета. Крацманов потпис на стаклу непроцењиво је сведочанство о времену од пре више од 120 година, када ниједан детаљ на згради и њеном ентеријеру није препуштан случају.
На истим вратима сачувано је још једно име – Будимпешта, као ознака града где су витражи настали. Претпоставља се да су и сама врата поседовала Крацманов витраж, али њих на том месту одавно нема, нити је познато шта се и када с њима догодило. Чињеница је да нису склоњена у магацине и оставе Градске управе, те се, нажалост, може претпоставити да су, након скидања, завршила на неком отпаду.
И врата на улазу у догађено, јужно крило крило зграде, такође су поседовала витраже, сада замењене обичним стаклом. У витражима су урађени и прозори у Барокној сали, према балкону зграде и градском тргу.
Потпис Едуарда Крацмана, на једном од витража у Градској кући
