“Чекаћу те код моста – само кажи ког?”
Река Бегеј, на свом кривудавом току кроз Зрењанин, премошћена је са једанаест мостова. Неки од њих су и опевани, неки су функционални у већој, неки у мањој мери, неки су баш уски и само пешачки, а један је потпуно изгубио функцију и остао – на сувом… Поједини су грађени, па рушени, на истом месту нови подизани, неки уклањани заувек… Све наведено допринело је да једна од познатијих одредница овог града буде и – град мостова…
Најстарији сачувани мост у граду назван је, једноставно “Мали мост” и саграђен је 1904. године, као пандан тадашњем “Великом гвозденом мосту”, опеваном у познатој песми “Четир´ коња дебела”. Тај велики мост, некадашња “Бечкеречка ћуприја”, пројектована у атељеима чувеног Гистава Ајфела, демонтирана је 1969. године, због регулисања Бегеја и разних урбанистичких захвата у старом градском језгру, а на њеном месту подигнут је две године касније пешачки мост, који данас чини део централне градске пешачке зоне. Многи Зрењанинци, међутим, не могу да прежале нестанак “Ајфеловог” моста, као једног од некадашњих симбола града…
Великог моста, нажалост, нема, али његов вршњак, “Мали мост“, прославио је пуних 120 година служења овом граду и његовим становницима. Овај крепки господин с почетка прошлог века, иако му је функција, преграђивањем реке, помало изгубила на значају, још увек привлачи пажњу и уметника и намерника, шепурећи се у најлепшој градској амбијенталној целини и премошћујући градско језеро.
Занимљиво је да су у периоду између два рата, као једина два тада гвоздена моста, добили званичне називе – “Мост Вука Караџића” и “Мост Доситеја Обрадовића”, али та имена у јавности никада нису заживела. У једноставности и скромности житеља овог поднебља, они су били само – “Велики” и “Мали” мост и као такви остали у свим варошким летописима и хроникама.
Осим железничког, сви остали градски мостови подигнути су након Другог светског рата и међу њима су три намењена искључиво пешачком саобраћају. Један од њих доживео је необичну судбину, јер се 1985. године, након преграђивања речног меандра око насеља “Мала Америка”, нашао на “сувом” – на простору између два новоформирана језера. У недостатку правих решења, али и новца за његово премештање или уклањање, он већ пуне четири деценије пркоси логици и задаје муке Зрењанинцима да својим гостима и туристима објасне одакле им мост – без реке.
Гвоздени железнички мост подигнут је 1937. године на месту старог железничког моста изграђеног 1889. године приликом успостављања пруге Зрењанин – Вршац. Овај мост демонтиран је 2022. године и замењен новим, ојачаним, конструисаним од елемената монтажно – демонтажне конструкције која је била постављена преко Дунава у Новом Саду.
Најмлађи зрењанински мост прославио је тек други рођендан и за сада је познат само као “Мост на обилазници”, с обзиром да се налази на траси транзитног пута на ободу града – обилазнице и пуштен је у саобраћај августа 2022. године. Завршетком аутопута Београд-Зрењанин-Нови Сад, чија је изградња почела, Зрењанин ће добити и дванаести мост, а Бегеј ће бити премошћен у јужном делу града најмасивнијом и најширом конструкцијом на целом свом току кроз Румунију и Србију.
Мостови су у граду распоређени по свим његовим деловима, па често намерника доводе у заблуду да ли је, након дуже шетње, поново стигао до истог или неког другог моста… На дугом току кривудавог Бегеја кроз Зрењанин и на три градска језера наилази се, тако, на “Мали”, “Жути”, “Банана“, “Лучни”, “Принципов”, “Мужљански”, “Магистрални код полиције” мост… Имају они и своје званичне, административне називе, али су, по некој одредници или карактеристици, одмах по изградњи добили “народне” називе и као такве их Зрењанинци најбоље и најлакше препознају. Мало наших суграђана зна да је првобитни назив Малог моста био “Мост Франца Јозефа”, а срушене бечкеречке ћуприје “Мост Ержебет”.
Сваки градски мост има своју причу. И своје трајање, баш као и људи који их користе. Тренутно највећи зрењанински мост, поред зграде полицијске управе, отворен је 1965. године тако што су преко њега прво прешла четири коња, а затим и четири “Заставе 750” – популарне “фиће”, као тадашњи симболи старог и новог доба. Неки од садашњих мостова подигнути су уместо дрвених, на истом месту, или на месту где је обале повезивала скела – у насељу “Берберско”, у Мужљи, а и сам “Мали мост” наследник је живописног дрвеног моста, чији су се сегменти механички подизали приликом проласка пловила, о чему сведоче и сачуване фотографије.
Наравно, градски мостови и њихово окружење су честа места и за сусрете младих. Каткад се међу њима може чути позив за виђење крај неког од мостова, након чега, обично, следи и додатно питање – “није проблем, може код моста, само кажи ког?“
