Победничким слоганом ”Меандри града. Токови културе.” креирана је нова визија града са новим просторима и окружењима, личностима, стваралаштвом и културном делатности, стварајући нови културни идентитет града.
Према одлуци Министарства културе Републике Србије из марта 2024. године, град Зрењанин понео је титулу Престоница културе Србије 2025.
Кроз четири програмске целине, Локус, Амбасада културе, Архитопиа и Банатско изобиље, пролазе и преплићу се различити меандри — музика, визуелне уметности, значајне личности Зрењанина, спорт, архитектура – подсећајући нас на разноврсност културе и њен идентитетски значај за град и људе који у њему живе.
Програмска целина „Локус“ фокусира се на значај урбане културе и креативности у развоју Зрењанина, који кроз ову целину обогаћује свој културни идентитет и привлачи креативце.
Програмска целина „Архитопиа“ фокусира се на архитектуру и јавни простор Зрењанина, града богатог историјом и архитектонским наслеђем.
Програмска целина „Амбасада културе“ промовише Зрењанин као центар културне и уметничке интеракције, омогућавајући размену идеја и креативности са локалним, регионалним и међународним уметницима.
Програмска целина „Банатско изобиље“ истиче мултикултурност, а богатство традиције, обичаја и умећа, која се преносе генерацијама, чине овај град центром културног и друштвеног
идентитета.
У 2025. години у Зрењанину се обележава више значајних годишњица и јубилеја који су такође важан разлог да Зрењанин понесе титулу Престонице културе Србије
oд рођења Тоше Јовановића
oд рођења Славка Жупанског
oд градње Фотографског атељеа Иштвана Олдала
уметничке колекције Савремене галерије Зрењанин
oд смрти архитекте Драгише Брашована
40. Дани пива и 280 година од оснивања зрењанинске пиваре
oд рођења Тоше Јовановића
oд рођења Славка Жупанског
У 2025. години у Зрењанину се обележава више значајних годишњица и јубилеја који су такође важан разлог да Зрењанин понесе титулу Престонице културе Србије.
oд градње Фотографског атељеа Иштвана Олдала
уметничке колекције Савремене галерије Зрењанин
oд смрти архитекте Драгише Брашована
40. Дани пива и 280 година од оснивања зрењанинске пиваре
Зрењанин дефинишу и људи, како значајне историјске личности које су својим деловањем обликовале овај град у његовој прошлости тако и савремени ствараоци који заједно са грађанима (публиком) меандрирају кроз тренутне околности, остављајући потенцијално наслеђе неким будућим генерацијама.
Пионир модерне српске архитектуре, аутор пројекта Соколског дома и зграде Српске Задружне банке у Зрењанину
Чувени српски сликар, рођен у Орловату крај Зрењанина, аутор дела „Косовка девојка“ и „Сироче на мајчином гробу“
Песник, драмски писац и позоришни критичар, рођен у Великом Бечкереку (Зрењанину), зачетник модернизма у српској књижевности.
Диригент хора “Јосиф Маринковић”, освојио награду Хор света, утицао на развој хорског певања у Зрењанину и Србији.
Глумац и редитељ, рођен у Великом Бечкереку, првак Народног позоришта у Београду, једна од првих легенди српског глумишта.
Зрењанин дефинишу и људи, како значајне историјске личности које су својим деловањем обликовале овај град у његовој прошлости, тако и савремени ствараоци који заједно са грађанима (публиком) меандрирају кроз тренутне околности, остављајући потенцијално наслеђе неким будућим генерацијама.
Пионир модерне српске архитектуре, аутор пројекта Соколског дома и зграде Српске Задружне банке у Зрењанину
Чувени српски сликар, рођен у Орловату крај Зрењанина, аутор дела „Косовка девојка“ и „Сироче на мајчином гробу“
Песник, драмски писац и позоришни критичар, рођен у Великом Бечкереку (Зрењанину), зачетник модернизма у српској књижевности.
Глумац и редитељ, рођен у Великом Бечкереку, првак Народног позоришта у Београду, једна од првих легенди српског глумишта.
Диригент хора “Јосиф Маринковић”, освојио награду Хор света, утицао на развој хорског певања у Зрењанину и Србији.
Обнова зграде Народног позоришта у Зрењанину, изграђене 1835. године, у којој од 1839. године и прве позоришне сезоне до данас постоји континуиран позоришни живот у нашем граду, представља пројекат од изузетног значаја јер враћа живот најстаријој позоришној сали класичног европског типа у Србији.
Vidi više...
У оквиру пројекта Престоница културе Србије обнавља се кров целог објекта са свим пратећим елементима у износу од 85 милиона рсд. Истовремено, припремљена је документација за даљу обнову делова ентеријера чија обнова би значајно осавременила рад позоришта.
За публику, овај пројекат значи много више од реконструкције здања — он доноси модерно, савремено позоришно искуство у историјском амбијенту. Обновљена сала ће омогућити реализацију квалитетних представа и културних догађаја на највишем нивоу, чиме се подиже ниво културне понуде у граду. Публика ће имати прилику да ужива у реконструисаној, одбновљеној и за будућност сачуваној сали, несвакидашњем споју традиције и савремености, што ће истовремено допринети развоју локалне културне сцене и широј афирмацији позоришне уметности у Србији.
Уређење изложбених сала у објекту некадашње Српске задружне банке из 1920. године је почетак претварања овог вредног архитектонског здања у Кућу савременог стваралаштва Зрењанина.
Vidi više...
У оквиру пројекта Престоница културе Србије и уз значајно учешће у финансирању града Зрењанина, обновиће се обе некадашње сале и створити услове за рад новог изложбеног простора, преко потребних не само за програмску продукцију у оквиру престонице него и надаље. У 2024. години, из извора Министарства културе Републике Србије финансирано је 7,5 милиона рсд а из буџета Града Зрењанина још 13,5 милиона. Уређење изложбеног простора за потребе Галерије савремене уметности је само почетак процеса прилагођавања објекта новом културном и уметничком хабу града Зрењанина на више од 2000 m2 простора.
Обнова низа малих јавних урбаних простора – урбаних џепова свуда по граду Зрењанину је процес обнове и редизајнирања малих јавних простора за све грађане.
Vidi više...
У 2024. години, започела је обнова дела Шећеранског парка и изградња салетле, парковског павиљона као нове сцене културе у Зрењанину. Из средстава Министарства културе Републике Србије, издвојено је 7,5 милиона за ове намене, а Град Зрењанин је уложио још 19.604.050 рсд, уз подршку различитих ЕУ фондова. Места сусрета и разговора биће преобликована на начин којим ће се улепшати сценографија свакодневног живота у граду, а уметност приближити његовим становницима.
Ови простори су планирани и као мале сцене за програме пројекта Престоница културе Србије.
Будући да зрењанинске установе културе имају вишедеценијску историју, испуњену националним, регионалним и светским успесима, Град је препознао потребу за једним новим, надограђеним културним идентитетом града, а титула националне престонице културе је први значајни корак у грађењу таквог идентитета.
Баш као и река која протиче кроз Зрењанин, и сам град је у непрестаном току, у промени, у потреби за новим, отворен за нове прилике, нове нације и иновације. Уз то, важно нам је да град значајније интегришемо у националне културне оквире и успоставимо бољу везу са свим другим центрима културе.
© 2024 | Град Зрењанин | Зрењанин Престоница културе Србије 2025 | Сва права задржана
