Припреме за реализацију пројекта „Зрењанин престоница културе Србије 2025.“ одвијају се предвиђеном динамиком, о чему су данас, на првој конференцији за новинаре, говорили градоначелник Зрењанина Симо Салапура, руководилац пројекта Дарко Полић и координатори програма Славица Жарковић и Владимир Ђурић.

Градоначелник Салапура рекао је да ће Зрењанин наредне године имати истакнуто место на културној мапи Србије
– Промовисаћемо оно што је национално, превазилазимо тај локални ниво, Зрењанин је први град у Војводини који носи ову титулу, што је и велика обавеза за читав овај регион који представљамо и сигурно да је, поред титуле “Европског града спорта 2021”, ово признање најзначајније за град и одређује нас и за неке наредне пројекте – истакао је и рекао да је, поред подизања капацитета и интегрисања ресурса у области културе, потребно сагледати и на који начин повећати издвајања из буџета, која сада износе око осам процената и додао да то, пре свега, зависи од инвестиција и привредног развоја града.

Дарко Полић сматра да је Зрењанин историјски био престоница више пута у својој историји, те да се титула Престонице културе заправо граду враћа, овог пута кроз платформу културе која треба да истакне оно што је Министарство културе Републике Србије и желело овим пројектима – то је да сваки град има своју славну прошлост, али уз питање какав је наш однос данас према тој прошлости, како је баштинимо, на који начин живимо ту славну прошлост.

– Друго питање јесте какву бисмо хтели будућност, које постављају сами Зрењанинци, на који начин су они та престоница културе и то на националном нивоу. Све то су велика питања, идентитетска, можда и стратешка за неку будућност, а ми више немамо та питања, ми смо рекли да та будућност почиње сада, односно 21. марта 2025. године – рекао је он.
Осврнувши се на Бегеј који протиче кроз наш град, Полић је навео да су управо меандри који пролазе кроз Зрењанин у четири своја лука били посебна инспирација и одредница апликационе књиге која је око четири програмска стуба окупила оно што се чинило и јесте највредније – Банатско изобиље, Архитопиа. Амбасада културе и Локус. Указао је и на велики значај, богатство и живу традицију институција културе смештених у дивне палате.

– Ниједна Престоница културе Србије, па ни Зрењанин, није прошла и без инфраструктурних пројеката. Tо јесте можда сређивање фасада и објеката, али не само због тог циља, већ како би ти објекти и простори постали нове сцене културног дешавања за нове, освежене пројекте, представљене на нови начин – рекао је он и изразио велику посвећеност и мотивисаност свих који су учествовали у креирању апликационе књиге, али и Града и градоначелника.

Кустоскиња Савремене галерије УК Ечка и координаторка програма Славица Жарковић пренела је своје искуство, од кандидатуре града до титуле, и указала на значај пројекта за раднике културе, културне и уметничке ствараоце у Зрењанину. Сликовито је сабрала све у четири речи: одговорност, повезивање, промена и понос.
-Одговорност је реч коју је и Исидора Жебељан истакла 2017. године, приликом добијања награде “Тодор Манојловић” за модерни уметнички сензибилитет. Иако не можемо да се поредимо с тим нашим великанима, попут њих осећамо велику одговорност према нашем граду и заједници, јер смо свесни потенцијала које овај град у области културе има. У целом овом дуготрајном послу – а тек нам предстоји она најозбиљнија деоница – који нам је помогао да увидимо шта је то што добро радимо, а шта је то у чему можда грешимо, односно шта је неопходно да трансформишемо, искристалисале су се још две нове речи, а то су промена и повезивање – рекла је она и додала да је у неким сегментима овог значајног пројекта планирано да се учине мало већи искораци у односу на досадашњи начин реализације програма.
-Сви програми конципирани су тако да не буду кратког даха, будући да су са једне стране партиципативни и позивају нову публику и имају потенцијал да се развијају и трају и након престоничке године – указала је Жарковићева.

Помоћник директора Културног центра Зрењанина и члан Програмског тима Владимир Ђурић говорио је о позиционирању града на културној мапи, бенефитима за институције културе и најавио распис конкурса за суфинансирање програма који ће се реализовати у оквиру програма “Престоница културе Србије“ за 2025. годину.
Рекао је да су идеје водиље свих који су припремали пројекат биле унапређење културног живота у граду, боље позиционирање Зрењанина на културној мапи Србије, али и боља искоришћеност постојећих капацитета у којима се одвијају садржаји. Казао је да су се све институције културе у граду по први пут удружиле на заједничкој реализацији овако значајног пројекта, а да је циљ да бенефити буду препознатљиви и након титуларне године.

Ђурић је за 17. децембар најавио расписивање конкурса за расподелу средстава за суфинансирање програма од јавног интереса који се реализује у оквиру програма Зрењанин Престоница културе Србије за 2025. годину.
-На том конкурсу моћи ће да учествују удружења, организације и сви остали који у опису својих делатности садрже културу. Не само из нашег града већ и шире, укључујући и наше пријатеље с којима већ остварујемо сарадњу, из Мађарске, Румуније, других земаља региона, а услов је да се програми одвијају у нашем граду, у склопу пројекта “Зрењанин престоница културе 2025” – истакао је он.